Zakon o Alimentacionom fondu Srbije, koji je stupio na snagu krajem juna prošle godine, već u prvim mesecima primene pokazao je konkretne i merljive rezultate. Jedan od najjasnijih primera jeste slučaj Jelene Đokić, samohrane majke iz Beograda, koja je postala prva korisnica sredstava iz ovog fonda i simbol promene u zaštiti prava dece čiji roditelji izbegavaju obavezu izdržavanja.

Sud je još pre osam godina doneo odluku da Jelenin bivši suprug mora da plaća mesečnu alimentaciju u iznosu od 10.000 dinara. Međutim, tokom punih osam godina, uprkos pravosnažnoj presudi, on je uplatio svega sedam alimentacija. Izvršni postupci nisu dali rezultat, jer se nikakva imovina nije vodila na njegovo ime – nije posedovao stan, automobil niti zvanične prihode, iako je realno radio i zarađivao.

Situacija se suštinski promenila onog trenutka kada je najavljeno formiranje Alimentacionog fonda. Jelena je odmah započela proceduru, a već narednog meseca novac za izdržavanje njenog deteta počeo je redovno da stiže na račun.

– Moja ćerka danas ima devet godina. Od dana kada je sud presudio da njen otac mora da plaća alimentaciju, ja sam godinama bila prepuštena sama sebi. Danas mogu da kažem da su prava mog deteta konačno zaštićena – navodi Jelena.

Ona ističe da problem nikada nije bio u lošem materijalnom stanju bivšeg supruga. Radio je kao pizza-majstor, često sezonski u inostranstvu, sa zaradama koje su višestruko prevazilazile iznos alimentacije. Njegova dugovanja danas iznose oko 10 miliona dinara, a neplaćanje obaveza, kako kaže, više je bilo pitanje ličnog odnosa i osvete nego realne nemogućnosti.

– Znači mi što moje dete sada dobija ono što joj pripada. Ali možda je još važniji osećaj da država stoji iza samohranih roditelja. To je poruka da ne treba odustajati – naglašava Jelena.

Kako funkcioniše Alimentacioni fond

Usvajanjem Zakona o Alimentacionom fondu, država je preuzela aktivnu ulogu u zaštiti dece u slučajevima kada roditelj-dužnik ne izvršava svoju obavezu. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju objavilo je zvanični vodič sa odgovorima na najčešća pitanja građana – ko ima pravo na isplatu, koliko se čeka na prvu uplatu, da li postoji retroaktivna isplata i kako se postupak sprovodi kroz izvršitelje.

Od početka primene zakona u avgustu, iz Alimentacionog fonda isplaćeno je više od 10,4 miliona dinara, dok je u republičkom budžetu za 2026. godinu za ovu namenu predviđeno 100 miliona dinara.

Ministarka Jelena Žarić Kovačević navela je da oko 85 odsto zahteva podnose majke, dok oko 15 odsto zahteva dolazi od očeva koji sami brinu o deci. Isplate su, kako ističe, u velikom broju slučajeva realizovane i pre zakonskog roka od 15 dana.

Fond je zamišljen kao „revolving fond“, što znači da će država kasnije pokušati da naplati isplaćena sredstva od roditelja-dužnika, čim se utvrdi da poseduju imovinu ili ostvaruju prihode. Izvršitelji imaju obavezu da redovno proveravaju imovinsko stanje dužnika, a u trenutku kada se utvrdi da postoji mogućnost naplate, obaveza se automatski vraća sa Fonda na roditelja.

– Najvažnije je da dete ne trpi. Sve ostalo dolazi posle – poručila je ministarka.

Alimentacioni fond je, za kratko vreme, pokazao da država može da reaguje brzo, odlučno i efikasno, onda kada su ugrožena osnovna prava deteta.