Ljubomir Ljubo Miloš bio je ustaški i domobranski oficir, poznat kao treći po komandnom rangu u logoru Jasenovac. Nakon Drugog svetskog rata je osuđen zbog ratnih zločina na smrt i obešen.

Od strane logoraša, Ljubo Miloš je bio upamćen kao krvoločan manijak i sadista.

Ljubo Miloš zapravo je bio možda i najgori u toj manijakalnoj konkurenciji. Bio je Luburićev rođak. Rat ga je zatekao kad je imao samo 22 godine i Luburić ga je od prvih dana uzeo kao svoju desnu ruku. Postavio ga je za upravitelja Jasenovca već u oktobar 1941., tako da je baš njemu zapalo da u Jasenovcu pazi na Mačeka. A stari HSS-ovac posle pričao da je jednom prilikom pitao Miloša zar se ne plaši Božje kazne zbog svih tih zločina. "Ništa mi ne govori. Ja znam da ću goreti u paklu za ono što sam učinio i ono što ću učiniti. Ali ću goreti u paklu za Hrvatsku", odgovorio mu je.

Obožavao je da se u logoru pretvara da je lečnik i zapravo se "igrati" dok je tamanio logoraše. Nekad ih je ubijao pištoljem, nekad parao nožem. Bio je jako ponosan na svoj izum "ritualno klanje Židova". Mnogi su svedočili da su ga hvatali pravi napadi ludila, pa bi na primer zajahao konja, galopirao logorom i pucao po logorašima. Zbog toga su ga se klonili čak i mnogi ustaše u logoru.

BONUS VIDEO