Sever Turske nije deo razglednica koje se najčešće prodaju turistima. On nije bučan i živahan kao Istanbul, ne zavodi instantno kao Antalija. 
Umesto toga, ovaj deo zemlje šapuće kroz maglu koja se spušta niz planine, kroz šume koje mirišu na kišu i kroz gradove koji su odrasli uz Crno more, pomalo tvrdoglavo i dostojanstveno.

Duzdže - grad prirode, zanata i tradicije

Putovanje počinje u Duzdžeu, gradu koji leži između Istanbula i Ankare, ali kao da ne pripada nijednom od ta dva sveta. Okružen gustim zelenilom, Duzdže je mesto gde priroda ima glavnu reč. Ovaj grad je poznat i po tradicionalnoj izradi drvenih štapova. Vešti majstori, oslanjajući se na znanje koje se prenosi generacijama, izrađuju štapove od pažljivo biranog drveta, često ručno ukrašene i prilagođene svakodnevnoj upotrebi. Ti štapovi nisu samo praktični predmeti, već i simbol lokalne zanatske tradicije i veze čoveka sa prirodom.

Konuralp - istorija u senci planina

Konuralp je mali grad i naselje u provinciji Duzdže, nedaleko od samog centra grada, poznat po svojim antičkim arheološkim nalazištima, koja datiraju iz rimskog i vizantijskog perioda. Tokom iskopavanja pronađeni su ostaci rimskih kuća, mozaika, javnih zgrada i grobnica, koji svedoče o bogatom urbanom životu u ovom regionu pre više od 1.500 godina. U Konuralpu se nalazi dobro očuvan antički amfiteatar, koji datira iz rimskog perioda i koji je služio za javna okupljanja, predstave i društvene događaje.
Grad sam po sebi deluje mirno, gotovo skromno, ali njegova prava snaga leži van asfalta - u rekama, šumama i vodopadima koji ga okružuju.

Vodopad Guzeldere - skriveni dragulj prirode

Jedan od takvih dragulja je vodopad Guzeldere, skriven u šumama nedaleko od grada. Put do njega vodi kroz uske seoske drumove i gustu vegetaciju, a zvuk vode se čuje mnogo pre nego što se sam vodopad ugleda. Voda se obrušava niz stenu visoku više desetina metara, hladeći vazduh i misli. Tu vreme usporava; posetioci govore tiše, kao da ne žele da naruše ravnotežu prirode. Vodopad Guzeldere nije samo mesto za fotografije - to je mesto za predah.

Gokgol pećina - podzemni svet Crnog mora

Samo nekoliko kilometara dalje, ali u potpuno drugačijem svetu, nalazi se Gokgol pećina, koja vodi pod zemlju, u mrak oblikovan vremenom. Njeni dugi hodnici, ukrašeni stalaktitima i stalagmitima, svedoče o strpljenju prirode, o hiljadama godina u kojima je kap vode bila dovoljna da stvori čitave kamene dvorane. Plavičasta refleksija podzemnih voda, po kojoj je pećina dobila ime, daje prostoru gotovo nestvaran izgled.

Zonguldak - grad ugalja i Crnog mora

Dalje na zapad, obala Crnog mora menja karakter, a put vodi ka Zonguldaku, gradu uglja i mora. Zonguldak je suroviji, industrijski oblikovan, ali upravo u toj grubosti leži njegova autentičnost. Grad se strmo spušta ka moru, kuće se drže za brda kao da se boje da skliznu, a more je tamno, duboko i ozbiljno - baš kao istorija ovog mesta.
Zonguldak je decenijama bio srce turske rudarske industrije. I danas se ta prošlost vidi u licima ljudi, u starim zgradama, u lukama. Nema ovde klasične turističke glamuroznosti, ali ima stvarnog života. Ribari popravljaju mreže, brodovi polako ulaze u luku, a grad diše u ritmu mora.

Antički Filjos na obali Crnog mora

Nedaleko od Zonguldaka nalazi se Filjos, mesto gde se slojevi istorije jasno vide. Na obali, iznad ušća reke Filos u Crno more, leže ostaci antičkog grada Тieion. Ruševine zidina, temelji građevina i tragovi nekadašnje luke svedoče o vremenu kada je ovo bilo važno trgovačko i pomorsko središte. Iznad grada, na padinama, otkrivena je velika antička nekropola, poznata kao „grad mrtvih“. Kameni sarkofazi i grobnice uklesane u stenu govore o verovanju u zagrobni život i o potrebi da se i posle smrti ostane blizu mora. U tišini tog prostora prošlost deluje opipljivo, gotovo lično. Šetnja kroz Filjos je šetnja kroz tišinu, nema gužvi, nema velikih tabli ni suvenira. Samo more, vetar i kamenje koje pamti vekove.
Sever Turske možda nije prva destinacija koja se bira, ali je ona koja ostaje. To je prostor između planina i mora, između istorije i svakodnevice, gde se lepota ne nameće već čeka da je primetiš.

Mačke u Turskoj 

U Turskoj, mačke nisu samo kućni ljubimci one su deo svakodnevnog života, urbane kulture i gotovo mitskih priča. Šetajući ulicama Istanbula, Zonguldaka ili Duzdža, lako je naići na mačku koja ležerno prelazi ulicu ili se sunča na antičkim iskopinama. Ovde ih ljudi ne teraju, one su poštovane i često nahranjene, pa se može reći da svaka četvrt ima svoje stalne stanare.