Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi Svetog mučenika Trifuna, koji je stradao za hrišćansku veru. U crkvenom kalendaru ovaj dan je označen crnim podebljanim slovom, a obeležava se i kao pretprazništvo Sretenja koje se obeležava 15. februara.
Sveti Trifun se smatra zaštitnikom mnogih zanata i onih koji iskreno vole i neguju hrišćansku ljubav. Vinogradari posebno slave Svetog Trifuna, dok ga svojim zaštitnikom smatraju i gostioničari.
Na današnji dan vinogradari idu u vinograde, orezuju lozu i vinom zalivaju čokote, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog perioda.
Vinogradari kažu da "valja" da se na današnji praznik poreže barem jedan čokot vinove loze i zalije vinom - da godina bude rodna, a od jeseni vino slatko. Zbog ovog običaja, u istočnoj Srbiji Svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.
Ako padnu kiša ili sneg...
Srpske porodice Svetog Trifuna slave kao krsnu slavu. Mole mu se da zaštite polja od poplava, grada i raznih vremenskih nepogoda.
Veruje se da ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina. Ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Veruje se, takođe, da posle ovog dana zima polako počinje da popušta - to Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i sneg počne da se topi.
Sveti Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji od siromašnih roditelja.
U detinjstvu čuvao guske. I još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove.
Običaji na današnji dan
Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši sa njivama ili baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja.
Kad se vrši ovaj čin uzima se zejtin iz kandila svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd, i pored ostalog čita i "zaklinanije svjatago mučenika Trifuna".
Na taj način sveti Trifun se smatra zaštitnikom poljskih useva.
Naši vinogradari zbog toga slave svetog Trifuna kao patrona, pa toga dana idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati.
Zbog toga svetog Trifuna u Istočnoj Srbiji zovu Orezač i Zarizoj.
Bude se priroda i ljubav
Sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi - ljubav.
Običaj da se 14. februara slavi praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka.
Na Dan zaljubljenih običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve.
Kurir.rs
Komentari (0)