Piše: Dragutin J. Bužić

Ovim rečima reporteri Alo! su u petak, 20. februara 2026, dočekani uz osmeh još na recepciji hotela u srcu Sočija.

Tamo gde Crno more ljubi Kavkaz, a mir vlada uprkos ratu!

Ovo je priča o nestvarnom životu koji umnogome podseća na vreme kada je bombardovana Srbija 1999. godine. Šizela, pa smirela. Sirene za početak i za kraj vazdušne opasnosti oglašavaju se svaki drugi-treći dan. Stanovnici Sočija nas ubeđuju da je sve to normalno, iako obe zaraćene strane - i Rusi i Ukrajinci, broje 1.500 dana nenormalnog rata koji nikako da stane.

Ovdašnji Rusi nas s ponosom obaveštavaju o surovoj statistici: „Od 1.000 ispaljenih ukrajinskih projektila i dronova, do Sočija prođe možda - jedan. Od naših 100 raketa - jedna promaši cilj! Takav vam je odnos snaga.“

Nedavno je gorelo veliko skladište nafte na periferiji grada. Ljudskih žrtava, prema izveštajima ovdašnjih medija, srećom, nije bilo. 

I pored sirena i tragova raketa po nebu - nema ratne napetosti. Nema ljudi koji beže u skloništa. Umesto toga, Soči živi svoj život, nekako opušteno, kao da se gine „tamo negde“. Ljudi šetaju duž obale, sede po kafićima, druže se, smeju. I na svaki pomen „Srbija“ prilaze, srdačno nas pozdravljaju i  naručuju nam turu pića. Sušta suprotnost od „naših Rusa“ iz Beograda, recimo, koji nikako da izađu iz svog „balona“. Ovde ljudi vole da se druže, a pitaju nas uglavnom o sportu, o našoj hrani, o pivu i rakiji i uporno ponavljaju: „Srbi i Rusi - braća zauvek“.

Na ulicama nema uniformi - ni policijskih, ni vojnih. Nema ni snajpera na krovovima, čak ni nervoznih pogleda. Tek poneki baner u centru grada podseća da je „specijalna operacija“ u toku i to kroz oglas kojim se nudi šest miliona rubalja za godinu dana služenja profesionalnog vojnog roka.   

U marini su usidrene luksuzne jahte s ruskim zastavama. Kraj njih na dokovima pecaroši u tišini posmatraju more. Lučki terminal Sočija, izgrađen pedesetih godina prošlog veka, i dalje dočekuje brodove iz obližnje Gruzije i drugih delova Crnog mora, iako rat ozbiljno utiče na rutine pomoraca.

Opet, grad je dovoljno blizu Kavkaza da ujutru možete da budete na plaži, a po podne na planini okruženi snegom. Krasna poljana je ta planinska oaza, udaljena do sat vremena vožnje od centralnog Sočija kojem se prilazi uz planinske serpentine. Ovo nekada mirno planinsko selo prerastalo je u svetski poznat skijaški i turistički centar.
I sve ovo je Soči - grad kontrasta, gde je sunce nad Crnim morem istovremeno svetionik normalnosti i mesto gde ratne vesti dolaze preko ekrana mobilnih telefona, ali ne utiču na ritam lokalnog života.

Naši ljudi gradili Soči 

Centralna promenada Sočija je nalik letovalištima zapadne Evrope. A za to su zaslužni i srpski građevinci koji su mnogo pomogli da se izgradi i modernizuje ovaj grad koji je 2014. bio domaćin Zimskih olimpijskih igara i gde se igralo nekoliko utakmica Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. Ovi veliki sportski događaji gradu su doneli modernu infrastrukturu, puteve, železničke linije i Olimpijski park pun stadiona i dvorana. Prema nezvaničnim podacima, i danas ovde živi i radi oko 1.000 naših sugrađana. 
Grad ima oko 500.000 stanovnika.

Daleko od ruske zime

Soči se proteže skoro 150 kilometara duž obale. Napolju je prijatnih 12 stepeni Celzijusa. Ovde, čak i u februaru, zima ne grize kao u drugim delovima Rusije. Ljudi uz obalu često šetaju u majicama, ali se uveče ipak navlače kape i rukavice.

Srbi došli da boksuju

Povod našeg dolaska u Soči je prijateljski boks meč dve reprezentacije - Rusije i Srbije. Naši borci spremni su da u nedelju pruže snažan otpor bokserskoj velesili kakva je Rusija. Inače je poznato da dva saveza imaju odlične, reklo bi se - bratske odnose kada je boks u pitanju, pa u redovima Srbije godinama unazad nastupaju takmičari koji su rođeni u Rusiji a u međuvremenu su dobili srpsko državljanstvo i s ponosom se na velikim takmičenjima bore pod našom trobojkom. Ne kriju da im je Srbija postala - druga kuća! 

Počinje napad, gasi se internet!

Zbog ratnih okolnosti, komunikacija iz Rusije je prilično otežana. Internet funkcioniše normalno sve dok ne krenu ukrajinski napadi dronovima. Tada se oglašavaju sirene, a to je ujedno i znak da se gasi internet! Iz bezbednosnih razloga. I čim opasnost prođe - život na mreži se nastavlja...

BONUS VIDEO: