Pomeranje sata u Srbiji prvi put je uvedeno 1983. godine, a od tada se letnje računanje vremena primenjuje poslednjeg vikenda u martu.

Jedne godine proleće stiže 21. marta, druge 20, a ponekad i ranije. Mnoge to zbunjuje – kao da se pravila menjaju, baš kao i datum kada se pomera sat. Ali šta zapravo stoji iza toga?

Nekada se dolazak proleća nije vezivao za kalendar, već za ono što se vidi i oseti. U starom Beogradu znalo se da je proleće stiglo kada grad „oživi“ – kada se sa Kalemegdana zazeleni pogled, kada Terazije postanu pune ljudi, kada se otvore bašte kafana, a teški kaputi zamene lakšom garderobom. Proleće se čekalo i prepoznavalo, a ne računalo.

U to vreme niko nije mario za pomeranje sata. Ono je u Srbiji prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Pre toga, život se mnogo više prilagođavao prirodi nego kazaljkama na satu.

Dok danas kalendar nosimo u džepu kroz telefone, nekada su ljudi više gledali u nebo nego u datume. U starim novinama često su „prvi topli dani“ bili vest sama za sebe.

Zašto se datum početka proleća menja?

Proleće zapravo ne počinje po kalendaru, već u trenutku kada su dan i noć gotovo jednaki – tokom prolećne ravnodnevice. Kako se taj trenutak svake godine pomera za nekoliko sati, tako i datum može da varira između 20. i 21. marta.

Nekada je mart imao posebno značenje jer je označavao novi početak – kraj zime i početak radova, putovanja, vašara i okupljanja. U Beogradu se to jasno videlo: čim bi otoplilo, ljudi su izlazili napolje, a grad je ponovo postajao živ. Nije bilo važno koji je datum, već kakvo je vreme.

Stariji Beograđani govorili su da se proleće ne određuje u kalendaru, već na Kalemegdanu. Kada tamo ima više ljudi nego golubova, kada se na klupama ostaje do kasno i sunce duže obasjava ušće Save i Dunava – tada je jasno da je zima završena.

Možda baš zato i danas mnogi veruju da proleće počinje tek kada Beograd ponovo izađe na ulice.

Kada se ove godine pomera sat?
U većini evropskih zemalja, uključujući Srbiju, letnje računanje vremena počinje u nedelju, 29. marta. Tada se kazaljke pomeraju sa 2 na 3 sata ujutru, pa ćemo izgubiti jedan sat sna, a dan će trajati 23 sata.

Iako će dani biti duži i sunce zalaziti kasnije, jutra će biti tamnija.

Zašto se datum pomeranja sata razlikuje svake godine?
Razlog je jednostavan – pravilo je uvek isto: sat se pomera poslednjeg vikenda u martu. Međutim, kako se raspored datuma menja iz godine u godinu, tako i taj „poslednji vikend“ nekad dolazi ranije, a nekad kasnije u mesecu.

Zbog toga 2026. godine deluje kao da pomeranje sata dolazi ranije nego prethodnih godina, iako se pravilo nije promenilo.

Letnje računanje vremena u poslednjih deset godina:

2026 – 29. mart
2025 – 30. mart
2024 – 31. mart
2023 – 26. mart
2022 – 27. mart
2021 – 28. mart
2020 – 29. mart
2019 – 31. mart
2018 – 25. mart
2017 – 26. mart