Postoje teme o kojima se retko govori, a koje nose ogromnu istorijsku težinu. Upravo jedna takva tema ponovo dolazi u fokus – potreba da se svet upozna sa stradanjem srpskog naroda kroz istoriju.

Istoričar Miloš Ković smatra da je od ključnog značaja da se o ovim događajima govori uporno i bez prestanka, bez obzira na to da li postoji spremnost da se ta priča čuje ili ne.

U tom kontekstu, posebno se ističe otvaranje izložbe o Jasenovcu u Strazburu, koja prvi put na takvom mestu prikazuje autentična dokumenta, fotografije i svedočenja preživelih iz tog logora. Ova izložba ima za cilj da međunarodnoj javnosti približi događaje koji su, prema mišljenju stručnjaka, nedovoljno poznati van regiona.

Ković ukazuje da, za razliku od nekih drugih naroda, Srbi nisu uspeli da u dovoljnoj meri informišu svet o svom istorijskom stradanju, ne samo u periodu Drugog svetskog rata, već i tokom Prvog svetskog rata. On podseća da su Srbi još tada bili među prvim žrtvama logora u Evropi, poput onih u Aradu, Doboju i drugim mestima.

Prema njegovim rečima, tokom 20. veka srpski narod suočavao se sa teškim istorijskim iskušenjima u više navrata, ali svest o tim događajima nije u dovoljnoj meri prisutna u međunarodnoj javnosti.

Istovremeno, naglašava da ne treba odustajati, već nastaviti sa istraživanjem, dokumentovanjem i predstavljanjem činjenica svetu. Posebno ističe značaj saradnje sa naučnim institucijama, ali i potrebu da se javnost bolje informiše.

On takođe smatra da je važno da se unutar samog društva razvije jasnija svest o sopstvenoj istoriji, jer različiti delovi regiona često imaju različita iskustva i nivoe informisanosti o prošlim događajima.

Uprkos izazovima, postoje i pozitivni pomaci, jer se u pojedinim naučnim krugovima širom sveta sve više otvara prostor za istraživanje ovih tema.

Zaključak je jasan – istina zahteva vreme, rad i upornost. Bez toga, mnogi važni događaji mogu ostati nedovoljno poznati van granica regiona.