Sudbina porodice Milić iz Kraljeva jedna je od najpotresnijih priča koje su ostale iza NATO agresije na Srbiju 1999. godine. Majka Nada Milić izgubila je čak tri sina, dvojicu u ratu na Kosovu i Metohiji, a trećeg godinu dana kasnije, slomljenog tugom za braćom.

Blizanci Srđan i Boban Milić imali su samo 25 godina kada su stali u odbranu svoje zemlje tokom NATO bombardovanja, boreći se protiv agresije NATO pakta, terorista OVK i regularnih albanskih snaga na Kosovu i Metohiji.

Njihova majka Nada i danas, posle toliko godina, teško pronalazi reči kojima bi opisala bol kroz koju prolazi.

– Dok sam živa i dok mogu da dođem ovde, da vidim drugove mojih sinova i obiđem ovaj spomen-park, ja sam zadovoljna. Tuga ne može da se opiše niti rečima iskaže – rekla je Nada Milić za Srpski dnevnik.

Njeni sinovi poginuli su u razmaku od svega nekoliko dana.

Srđan je 31. marta 1999. godine krenuo sa jedinicom u izvidnicu kada je naišao na nagaznu minu koju su postavili albanski teroristi. Zadobio je teške povrede i nekoliko dana kasnije, 4. aprila, podlegao je ranama.

Porodica nije stigla ni da se oporavi od prvog udarca, a već deset dana kasnije usledila je nova tragedija.

Boban je 14. aprila poginuo tokom NATO bombardovanja.

– Srđan je nastradao od mine, a Boban od NATO bombi. Sve se desilo u samo nekoliko dana. To nijedna majka ne može da preživi – govorila je Nada kroz suze.

Nakon smrti dvojice sinova, porodica Milić doživela je još jedan težak udarac.

Njihov otac, potpuno slomljen zbog gubitka dece, dobrovoljno se prijavio da ode na Kosovo i Metohiju. Posle Bobanove pogibije otišao je na Košare, želeći da nastavi borbu u čast svojih sinova.

Iz rata se vratio živ, ali nikada nije uspeo da se oporavi od tragedije koja je pogodila porodicu.

Kasnije je napisao knjige „Moji sinovi“ i „Sokolovi slomljenih krila“, posvećene stradaloj deci i njihovoj žrtvi.

Međutim, tu nije bio kraj porodične tragedije.

Nadin najstariji sin Goran preminuo je 13. maja 2000. godine u snu. Imao je samo 28 godina.

Porodica veruje da ga je ubila tuga za braćom.

Sahranjen je pored Srđana i Bobana, a majka Nada ostala je bez sva tri sina.

U njihovoj porodičnoj kući u Kraljevu danas postoji spomen-soba posvećena braći Milić. U njoj se nalaze njihove fotografije, lične stvari, vojna odlikovanja, uspomene iz detinjstva i dve posmrtne medalje koje svedoče o njihovoj žrtvi za otadžbinu.

Priča porodice Milić i danas tera suze na oči svima koji je čuju i ostaje jedno od najpotresnijih svedočenja o tragedijama koje je NATO agresija ostavila iza sebe.

(Srpski dnevnik)