Reč je o snažnoj klimatskoj pojavi koja može da izazove ekstremne vremenske prilike širom sveta, od rekordnih temperatura i dugotrajnih suša do razornih poplava i oluja.
Meteorolog Slobodan Sovilj objasnio je da je El Ninjo prirodni klimatski poremećaj u tropskom Pacifiku koji se manifestuje kroz više temperature površine okeana od uobičajenih vrednosti.
Prema njegovim rečima, odstupanja temperature od proseka najčešće iznose između 0,5 i 1,5 stepeni Celzijusa. Kada ta odstupanja pređu dva stepena, fenomen dobija oznaku "super El Ninjo", što se događa znatno ređe.
U proteklih šest decenija izrazito snažan El Ninjo zabeležen je svega nekoliko puta, i to početkom osamdesetih godina prošlog veka, sredinom devedesetih i tokom 2015. i 2016. godine.
Posledice prvo pogađaju Južnu Ameriku, Australiju i Indoneziju
Sovilj ističe da povećana temperatura okeana menja raspored vazdušnog pritiska nad Pacifikom, a posledice se potom prenose kroz atmosferu na druge delove planete.
Najpre ih osećaju zemlje Južne Amerike, Australija i Indonezija, ali se vremenski poremećaji kasnije šire i na ostale regione sveta.
On navodi da se trenutno prepliću efekti klimatskih promena i pozitivne faze južne oscilacije, što dodatno pojačava rizik od temperaturnih rekorda, produženih toplotnih talasa i izraženih sušnih perioda.
Prema procenama meteorologa, vrhunac uticaja El Ninja na Evropu i Srbiju mogao bi da se oseti tokom naredne zime. Zbog odloženog dejstva ovog fenomena, postoji mogućnost da 2027. godina postane najtoplija otkako se vrše meteorološka merenja, nadmašivši dosadašnje rekorde.
Voćarstvo se prilagođava klimatskim promenama
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović ocenio je da su klimatske promene poslednjih decenija postale očigledne, ali da je deo poljoprivredne proizvodnje uspeo da se prilagodi novim uslovima.
Kako je naveo, najveće probleme voćarima i dalje stvaraju pozni prolećni mrazevi, suša i grad. Podsetio je da je prošle godine rod voća bio značajno manji od višegodišnjeg proseka, sa oko 1,05 miliona tona proizvodnje, što je približno 400.000 tona manje od uobičajenog nivoa.
Keserović je istakao da protivgradne mreže danas imaju višestruku ulogu jer, osim zaštite od grada, smanjuju i oštećenja plodova izazvana jakim sunčevim zračenjem. Podsetio je i na snažne oluje koje su prethodnih godina uništavale zasade voća na području Fruške gore, kao i na izraženu sušu tokom leta 2024. godine.
Kada je reč o ovogodišnjoj sezoni, profesor ocenjuje da postoje uslovi za veoma dobar rod. Iako su voćnjake pogodila dva pozna prolećna mraza, obilnije padavine na početku godine doprinele su povoljnijem razvoju biljaka.
Prema njegovoj proceni, Srbija bi tokom 2026. godine mogla da proizvede oko 1,5 miliona tona voća, što bi ovu sezonu svrstalo među tri najrodnije u poslednje dve decenije. Posebno optimistične prognoze odnose se na kajsiju i trešnju, za koje se očekuje jedna od najboljih godina u istoriji domaće proizvodnje.
BONUS VIDEO
Komentari (0)