Krvna osveta i danas predstavlja jednu od najmračnijih priča severne Albanije. Iako je savremena država odavno zabranila ovakve običaje, u zabačenim predelima Prokletija i dalje postoje svedočanstva o vremenu kada je Kanun Leke Dukađinija bio jači od svakog zakona.

Upravo u taj svet zakoračio je autor stranice "pricesadruma", koji je tokom putovanja preko planinskog puta SH20, kroz Skadar i Nacionalni park Tet, stigao do čuvene Kule zatvaranja.

Dug koji se plaća muškom glavom

Kako objašnjava autor, krvna osveta nije značila da će porodica ubijenog tražiti samo počinioca.

1

 - Zamislite situaciju. Vaš rođak ubije nekoga, a porodica žrtve odluči da ubije vas. To je suština horora krvne osvete. Meta može biti brat, stric, bratanac, pa čak i dečak koji je tek stasao za pušku - navodi on.

Prema pravilima Kanuna, dug se plaćao isključivo muškom glavom, a osveta je mogla da traje generacijama.

Mesto gde je pucanj bio strogo zabranjen

Zbog straha od osvete, mnogi muškarci godinama nisu smeli da napuste svoje domove.

Spas su pronalazili u Kuli zatvaranja, masivnoj kamenoj građevini sa malim prozorima koji su služili kao puškarnice.

Unutar njenih zidina važilo je samo jedno pravilo - niko nije smeo da povuče obarač.

Čak i zakleti neprijatelji morali su da spuste oružje.

 - Iz te situacije postoje dva izlaza. Jedan je da vas ubiju, a drugi da dobijete Besu, časnu reč da vas porodica koja vas progoni neće dirati - objašnjava autor snimka.

Žene su bile jedina veza sa spoljnim svetom

Muškarci su u kuli provodili mesece, pa i godine, dok su žene iz porodice donosile hranu i brinule o njima.

Prema izvornom Kanunu, ubistvo žene smatralo se najvećom mogućom sramotom.

Kada bi dečak iz porodice koja duguje krv napunio 14 ili 15 godina, automatski je postajao legitimna meta.

Jedini spas bila je Besa

Jedini način da zatočeni muškarci ponovo ugledaju svetlost dana bio je dobijanje Bese.

Besa predstavlja svetu časnu reč kojom porodica žrtve garantuje da neće izvršiti osvetu.

Tek tada sukob je mogao da bude okončan, a muškarci su ponovo mogli da izađu iz svojih skrovišta.

Iako se verovalo da će krvna osveta nestati posle pada komunizma u Albaniji, pojedina svedočenja govore da se običaj devedesetih godina ponovo pojavio, dok moderni osvetnici često više ne poštuju ni pravila starog Kanuna.