Od Londona i Njujorka, preko Meksika i Monaka, pa sve do Beograda – životni put direktorke fotografije i producentkinje Nane Nabi mogao bi i sam da postane scenario za film.
Iza nje su godine rada na međunarodnim filmskim projektima, dokumentarcima i reklamnim kampanjama za svetski poznate brendove, ali kaže da je jedna odluka promenila sve – kada je umesto rada ispred kamere kao model odlučila da stane iza objektiva.
Karijeru je započela u marketinškoj industriji, radeći na kampanjama za poznate svetske brendove. Želeći da se u potpunosti posveti filmskoj fotografiji, 2020. godine odlazi u London, gde započinje novo poglavlje svoje karijere.
Do danas je snimila dva dugometražna filma i četiri dokumentarca. Nedavno je u Monaku predstavila svoj najnoviji dokumentarni film posvećen legendarnoj grupi Gypsy Kings.
– Bilo je veoma emotivno. Članovi Gypsy Kingsa došli su na projekciju i izveli svoje najveće hitove. Odrasla sam uz njihovu muziku i taj trenutak nikada neću zaboraviti – kaže Nana.
Jedno od najznačajnijih iskustava u karijeri bilo joj je snimanje visokobudžetnog filma „Vasily“ u Meksiku. Reč je o akcionoj komediji čija radnja prati braću blizance razdvojene u detinjstvu, dok jedan od njih odlazi u Meksiko kako bi spasio brata.
Na filmu je radila sa velikom međunarodnom ekipom, koristeći vrhunsku filmsku opremu, kranove i složene akcione scene.
– To je bio projekat koji me je najviše oblikovao kao direktorku fotografije. Prvi put sam radila na produkciji tog obima i shvatila koliko sloboda iza kamere može da promeni način na koji se priča jedna filmska priča – objašnjava Nana.
Posle rada u Londonu, Njujorku i Meksiku, profesionalni put doveo ju je u Srbiju, gde je najpre došla zbog angažmana na međunarodnom projektu. Ono što je trebalo da bude privremen posao vrlo brzo se pretvorilo u novu životnu adresu.
– U Srbiju sam došla bez ikakvih očekivanja. U početku nisam razumela nijednu jedinu reč srpskog jezika, iako govorim ruski, ukrajinski i azerbejdžanski. Danas razumem većinu razgovora i osećam se veoma lepo ovde.
Svoj prvi utisak o srpskim muškarcima stekla je kroz roman „Hazarski rečnik“ Milorada Pavića, koji je na nju ostavio snažan utisak.
– Srbi su kao Vikinzi Balkana, kaže umetnica.
– Imaju posebnu harizmu i neverovatnu energiju. Veoma su otvoreni, srdačni i gostoljubivi. Brzo prihvataju nove ljude i zbog toga sam se ovde osećala dobrodošlo gotovo od prvog dana. Čak sam čula i zanimljiv izraz da su Srpkinje „zimske Latinoamerikanke“ i mislim da to na simpatičan način opisuje njihov temperament, toplinu i energiju – kaže kroz osmeh.
Dodaje da su upravo ljudi jedan od glavnih razloga zbog kojih je odlučila da ostane u Srbiji i ovde nastavi da gradi i život i karijeru.
Iako iza sebe već ima bogato međunarodno iskustvo, Nana kaže da veruje da je tek na početku svoje najveće profesionalne priče i da želi da radi na još većim filmskim projektima.
Kako izgleda život iza kamere velikih produkcija, šta publika nikada ne vidi na filmskom setu, kako je izgledao rad na filmu u Meksiku, susret sa grupom Gypsy Kings i zašto je posle Londona, Njujorka i Meksika izabrala upravo Srbiju, pogledajte u celom intervjuu na YouTube kanalu Alo.rs.
Komentari (0)