Kako je saopštio, reč je o projektu koji zbog veličine, položaja i mogućih posledica po prostor prevazilazi okvire jedne investicije i zahteva punu pažnju stručne i šire javnosti. Posebno zabrinjava to što se projekat realizuje u prostornom okruženju Manastira Ostrog, jednog od najznačajnijih kulturnih, istorijskih i duhovnih simbola Crne Gore.

"Ukoliko je država bila spremna da odobri ovakav projekat, a da prethodno nije otklonila svaku razumnu sumnju u pogledu zaštite kulturne baštine, onda se s pravom postavlja pitanje da li su institucije u ovom postupku štitile javni interes ili su ga potisnule u drugi plan. Kulturna baština nije administrativna prepreka razvoju - ona je ustavna, zakonska i civilizacijska obaveza države", poručio je Grgurović.

Naglasio je da Danilovgrad nije protiv ulaganja u obnovljive izvore energije niti protiv energetske tranzicije, koja predstavlja strateški interes Crne Gore, ali smatra da nijedan razvojni cilj ne može biti opravdanje za zanemarivanje obaveze države da štiti kulturnu baštinu.

"Kada postoji i najmanja sumnja da jedan projekat može narušiti prostor od nacionalnog istorijskog, kulturnog i duhovnog značaja, dužnost države nije da ubrzava procedure, već da pokaže najveći stepen opreza, stručnosti i odgovornosti. Država koja olako dopušta intervencije u prostoru koji pripada kulturnom identitetu svih građana ne pokazuje snagu, već institucionalnu slabost i nerazumevanje vrednosti koje je dužna da čuva",  naveo je on.

Prema njegovim rečima, ovo nije pitanje investitora niti dnevne politike, već elementarne odgovornosti države prema sopstvenom nasleđu. Iako planirana elektrana nije na teritoriji Opštine Danilovgrad, njen mogući uticaj ne može se posmatrati isključivo kroz administrativne granice.

"Prostor nema administrativnu logiku. Kulturni pejzaž, prirodne celine i vizure čine jedinstven sistem vrednosti koji ne prestaje na međi jedne opštine. Zbog toga građani Danilovgrada imaju puno pravo da budu upoznati sa svim okolnostima pod kojima je donesena odluka o izdavanju građevinske dozvole, rekao je Grgurović.

Podsetio je da Manastir Ostrog predstavlja jedno od temeljnih mesta kulturnog, istorijskog i duhovnog identiteta Crne Gore, čiji značaj odavno prevazilazi okvire jednog verskog kompleksa i lokaliteta. Svaka intervencija u njegovom širem prostornom okruženju, kako je naglasio, zahteva najviši stepen stručne i institucionalne odgovornosti.

U javno dostupnoj dokumentaciji, prema njegovim rečima, razmatran je i vizuelni uticaj planirane elektrane, uključujući mogućnost da kompleks bude vidljiv sa saobraćajnice kojom se prilazi Manastiru Ostrog.

"Ta okolnost sama po sebi nameće pitanje na koji način je procenjen ukupan uticaj projekta na kulturni pejzaž i da li su nadležne institucije iscrpno razmotrile posledice koje ovakav zahvat može proizvesti", naveo je Grgurović.

Istakao je da ne iznosi unapred zaključke niti osporava pravo investitora da razvija projekte u skladu sa zakonom, ali da javnost mora dobiti potpune informacije kada je reč o prostoru koji predstavlja deo identiteta cele države.

Od Ministarstva prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, kao i svih institucija koje su učestvovale u postupku, zatražio je da saopšte da li je pre izdavanja građevinske dozvole izvršena posebna procena mogućeg uticaja projekta na kulturno dobro od nacionalnog značaja i njegov širi prostorni kontekst, kao i da li je Uprava za zaštitu kulturnih dobara učestvovala u postupku i dala odgovarajuće mišljenje ili saglasnost u okviru svojih zakonskih nadležnosti.

Zatražio je i odgovor na pitanja da li su analizirani mogući efekti projekta na kulturni pejzaž, vizure i ambijentalne vrednosti prostora u okruženju Manastira Ostrog, postoje li javno dostupne trodimenzionalne vizualizacije koje bi građanima omogućile da vide kako će kompleks izgledati iz najvažnijih pravaca prilaza manastiru, te da li su razmatrana alternativna projektna rešenja ili druge lokacije na kojima bi isti energetski cilj mogao biti ostvaren uz manji uticaj na prostor.

"Ovo nisu politička pitanja. To su pitanja koja proizlaze iz obaveze institucija da svaku odluku od javnog značaja učine potpuno transparentnom i obrazloženom", naveo je.

Predsednik Opštine Danilovgrad ocenio je da država svoju ozbiljnost ne dokazuje brojem izdatih dozvola, već sposobnošću da razvoj uskladi sa vrednostima koje nijedna investicija ne može nadomestiti. Energetska tranzicija jeste strateški cilj Crne Gore, ali neće imati puni društveni legitimitet ukoliko se bude doživljavala kao proces u kojem kulturna baština i prostorni identitet ostaju bez adekvatne institucionalne zaštite.

"Poverenje građana ne gradi se tvrdnjom da je procedura sprovedena. Ono se gradi spremnošću da se svaka odluka objasni, da svaka dilema dobije odgovor i da svaka institucija preuzme odgovornost za dio posla koji joj zakon poverava", kazao je on.

Dodao je da kao predsednik Opštine Danilovgrad oseća obavezu da reaguje kada postoji opravdana potreba da se zaštiti prostor koji predstavlja zajedničku vrednost svih građana Crne Gore.

"Kulturno nasleđe nije pitanje jedne opštine niti jedne generacije. Ono pripada svima nama i zato svaka intervencija u njegovom neposrednom ili širem okruženju mora biti predmet najviše stručne pažnje, pune institucionalne odgovornosti i otvorenog dijaloga sa javnošću", naveo je Grgurović.

Od nadležnih institucija očekuje da javnosti stave na uvid kompletnu dokumentaciju i nedvosmisleno odgovore na sva otvorena pitanja.

"Ako su odluke donesene u skladu sa zakonom i uz punu zaštitu kulturne baštine, onda ne može postojati nijedan razlog protiv potpune transparentnosti. Ali ako se ispostavi da zaštita kulturnog nasleđa nije bila prioritet, odgovornost za takvu odluku moraće da bude jasno utvrđena. Kulturna baština nije ničije privatno pravo da njome raspolaže – ona je trajna obaveza države prema sopstvenoj istoriji i budućim generacijama", zaključio je predsednik Opštine Danilovgrad, prenosi podgorička Pobjeda.