Virus Zapadnog Nila, koji prenose komarci a od kojeg već 12 godina unazad obolevaju ljudi u Srbiji, prisutan je u našoj zemlji i ovog leta, a pored njega, postoji i potencijalna pretnja da se u našoj zemlji pojave i denga i čikungunja groznica.

Dok virus Zapadnog Nila prenosi naš domaći komarac kuleks pipens (culex pipiens), dengu i čikungunju na ljude prenosi tigrasti komarac (aedes albopictus), koji je, takođe, prisutan u našoj zemlji. Osim tigrastog, dengu i čikingunja groznicu prenosi i aedes egipty, s tim da on njega nema u Srbiji.

Dve osobe u Srbiji obolele od Zapadnog Nila

Virus Zapadnog Nila je u ovoj sezoni registrovan kod dve osobe u Beogradu, starosti 75 i 82 godine. Zbog neuroinvazivnog oblika bolesti, obe su smeštene na Kliniku za infektivne i tropske bolesti u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, saopštio je početom ovog meseca Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Jutros je i Dubravka Planinac iz Sektora za ekologiju i unapređenje životne sredine JKP "Gradska čistoća" objavila da je virus Zapadnog Nila detektovan i u jednom uzorku komarca na Čukarici.

Rizik od denga i čikungunja virusa

Denga i čikungunja još nisu registrovane kod nas, iako imamo komarca koji ih prenosi - aedes albopiktuis odnosno tigrasti. Međutim, kako je u julu skrenuo pažnju Institut "Batut", i Srbiji prete ove dve groznice.

- Denga i čikungunja virusna infekcija do sada nisu registrovane kao autohtona oboljenja u Republici Srbiji. Međutim, zbog prisustva invazivnih vrsta komaraca, pre svega tigrastog komarca (Aedes albopictus), kao i zbog povećanog broja putovanja u zemlje u kojima su ove bolesti endemske, postoji mogućnost pojave importovanih slučajeva i potencijalni rizik za lokalnu transmisiju - rekli su Institutu "Batut".

Razlika između kuleks pipiensa i tigrastog komarca

Komarci koji prenose ova tri virusa - Zapadni Nil, dengu i čikungunju se i te kako razlikuju, i to ne samo po izgledu, već i brzini, načinu leta, ali najviše po vremenu kada su aktivni u toku dana.

Dok aedes albopiktus vreba tokom celog dana, naš domaći kuleks pipiens je najaktivniji u ranu zoru i kasno uveče.

Dario Aćimović, menadžer za odnose s javnošću u preduzeću "Ciklonizacija" u Novom Sadu, objašnjava za "Blic" da je kuleks pipens, koji prenosi virus Zapadnog Nila svetlo žut, ima sporiji let i čuje se kad leti.

- Za razliku od njega, aedes albopiktus je sitniji, tamno crn i sjajni sa belim šarama, i ima brži let ali koji se ne čuje - objašnjava Aćimović za "Blic".

Prema njegovim rečima, tigrasti komarac odnosno aedes albopiktus je aktivan ceo dan, a kuleks pipiens rano ujutru i kasno uveče.

- Za razvoj i produkciju i jednom i drugom odgovaraju temperature od 20 do 38 stepeni, ali za letenje i uznemiravanje ljudi tigrastom odgovara 25 do 40 stepeni, a našem domaćem komarcu iznad 30 stepeni -pojašnjava Dario Aćimović.

Specifična sezona komaraca

Za razliku od Beograda, "Ciklonizacija" još nije detektovala virus Zapadnog Nila u uzorcima komaraca u Vojvodini.

Pored virusa Zapadnog Nila, oni od početka do kraja sezone šalju uzorke i testiranje na prisustvo čikungunja i denga groznice.

- Pošto su zabeleženi na teritoriji Evrope, mi redovno pratimo i zaraženost komaraca na ove viruse. Za očekivati je da se sa izmenjenim klimatskim uslovima i oni nađu na teritoriji Srbije. I jedan i drugi virus prenose aedes albopictus i aedes egipty, s tim da aedes egipty nije zabeležen na teritoriji Srbije. Ali, ove godine još nije detektovano prisustvo nijednog od navedenih virusa u populaciji komaraca, ali je za očekivati da virus Zapadnog Nila bude detektovan u ovom drugom delu sezone - navodi Dario Aćimović.

Naš sagovornik kaže da je ova sezona sa komarcima specifična.

- Ova sezona je specifična po tome što zbog niskih vodostaja nema produkcije rečnih komaraca, a kuleks i albopiktus su aktivni lokalno iz mikroizvorišta, najviše dvorišta. Tamo gde su dostupna izvorišta se tretiraju lokalno, a kada produkcija iz nedostupnih izvorišta poveća brojnost, rade se širi tretmani - objasnio je Aćimović za "Blic".

Simptomi virusa Zapadnog Nila

Simptomi virusa Zapadnog Nila nastaju 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca.

Kod oko 80 odsto zaraženih osoba infekcija protiče asimptomatski. Oko 20 odsto inficiranih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu:

  • groznice,
  • glavobolje,
  • mučnine,
  • povraćanja,
  • ređe se javlja otok limfnih žlezda,
  • ređe se javlja pojava ospe na koži grudi, leđa ili stomaka
  • Ovi simptomi prolaze u toku nekoliko dana, a u retkim slučajevima mogu trajati i više nedelja.

Kod jednog obolelog na 150 inficiranih dolazi do razvoja teške kliničke slike sa znacima upale mozga (encefalitis) ili upale moždanica i kičmene moždine (meningitis), odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti. Tada u kliničkoj slici, pored groznice i glavobolje, dolazi do pojave ukočenosti vrata, stupora, dezorjentacije, kome, tremora, konvulzija, mišićne slabosti i paralize. Ovi simptomi mogu da traju nekoliko nedelja, sa mogućim trajnim neurološkim oštećenjima.

Mere zaštite protiv komaraca

Najefikasnije mere zaštite od bolesti koje prenose komarci usmerene su na sprečavanje uboda komaraca i smanjenje njihove brojnosti:

  • upotreba repelenata na otkrivenim delovima kože,
  • nošenje odeće dugih rukava i nogavica, naročito u večernjim i noćnim časovima,
  • postavljanje zaštitnih mreža na prozore i vrata,
  • upotreba klima-uređaja ili mreža za krevet u područjima sa povećanim rizikom,
  • izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najveće aktivnosti komaraca,
  • uklanjanje stajaće vode iz saksija, buradi, guma, oluka i drugih mesta pogodnih za razvoj larvi,
  • sprovođenje larvicidnih i adulticidnih tretmana komaraca od strane nadležnih službi,
  • informisanje putnika o zdravstvenim rizicima i merama zaštite prilikom putovanja u endemska područja.