Tada bi prve snežne pahulje mogle da stignu na niže planine, dok bi padavine mogle da označe i kraj dugotrajnog sušnog perioda.
Prema Ristićevoj prognozi, oktobar će doneti nekoliko različitih vremenskih faza. Nakon toplog početka meseca, uslediće prodori hladnog vazduha sa severa i severozapada, kiša i pad temperature, dok se krajem oktobra očekuju stabilizacija vremena, hladna jutra i moguća magla.
Miholjsko leto do 9. oktobra, temperature do 26 stepeni
Početak oktobra obeležiće uticaj Istočnoevropskog anticiklona, uz jugoistočni vetar koji će u košavskom području biti pojačan. Međutim, ovaj sistem će postepeno slabiti, pa će i košava izgubiti na snazi i prestati.
Istovremeno, oko 3, 4. i 5. oktobra očekuje se formiranje i jačanje Azorskog anticiklona, što će pogodovati stabilizaciji vremena i porastu temperature.
Ristić navodi da će prvu dekadu oktobra obeležiti Miholjsko leto, koje ove godine stiže nešto ranije nego što je uobičajeno.
Iako su u pojedinim godinama temperature početkom oktobra dostizale i 35 stepeni, ovog puta takve vrućine nisu na vidiku. Maksimalne dnevne temperature kretaće se uglavnom od 22 do 26 stepeni, dok će jutarnje biti između pet i 11 stepeni.
Ipak, toplom periodu bliži se kraj. Prvi hladni front, prema Ristićevoj prognozi, očekuje se 9. oktobra i doneće naoblačenje, mogućnost kiše i pad temperature.
„Prvo zahlađenje biće blaže prirode, pa će maksimalne dnevne temperature pasti na vrednosti od 16 do 21 stepen“, navodi meteorolog.
To je za pet do šest stepeni manje u odnosu na početak meseca. Zbog povećane oblačnosti, noćne i minimalne temperature neće se značajnije menjati.
Sredinom oktobra stiže jače zahlađenje, moguć i prvi sneg
Najveći preokret vremena očekuje se tokom druge dekade oktobra, kada bi do Srbije trebalo da stigne znatno jači prodor hladnog vazduha.
Prema Ristićevoj prognozi, maksimalne dnevne temperature u ovom periodu kretaće se između 10 i 15 stepeni, dok će jutarnje biti od tri do osam stepeni.
Zahlađenje bi moglo da donese i prve snežne pahulje na nižim planinama. Snežne padavine očekuju se na Zlatiboru, Tari i Divčibarama, a granica snega mogla bi da se spusti na oko 1.000 metara nadmorske visine.
Ostaje da se vidi koliko će hladni prodor biti snažan i da li bi se snežna granica mogla spustiti još niže, do brdovitih predela.
Druga dekada oktobra mogla bi da označi i kraj sušnog perioda. Ristić očekuje seriju padavinskih talasa koji će stizati sa severa i severozapada, a ukupna količina kiše tokom desetak dana mogla bi da dostigne između 30 i 50 milimetara.
Meteorolog objašnjava da bi razvoj vremenskih prilika mogao da bude povezan sa blokadom na Atlantiku, poznatom kao ATR blok. Zbog takvog rasporeda vazdušnog pritiska, glavno strujanje ka Evropi išlo bi od Grenlanda, preko Severnog mora, sve do Balkana.
„Do nas će stići hladniji vazduh sa Severnog mora koji će, uz pad temperature, doneti povremenu kišu, dok na planinama može biti susnežice i snega“, navodi Ristić.
Krajem oktobra prestanak kiše, ali i hladna jutra
Nakon promenljivog i hladnijeg vremena sredinom meseca, u trećoj dekadi oktobra očekuje se postepena stabilizacija vremenskih prilika i prestanak padavina.
Ipak, stabilizacija neće značiti i povratak toplog vremena. Jutra će biti prohladna, sa temperaturama od nula do pet stepeni, dok će maksimalne dnevne vrednosti iznositi od 12 do 16 stepeni.
Takve temperature uglavnom će biti u granicama proseka za drugu polovinu oktobra, ali će povremeno biti uslova i za slab mraz.
U dolinama reka i kotlinama očekuje se magla, koja bi krajem meseca u pojedinim krajevima mogla da se zadrži i tokom prepodneva.
U Beogradu moguće pokretanje grejanja sredinom oktobra
Promena vremena zahvatiće i Beograd. Nakon košave, koja bi trebalo da oslabi za dan ili dva, prestonicu očekuje period sunčanog i mirnog jesenjeg vremena.
Maksimalne dnevne temperature u Beogradu početkom meseca biće oko 25 stepeni, dok će se jutarnje kretati oko 11 stepeni.
Prvo zahlađenje očekuje se 9. oktobra, a sredinom meseca temperatura će biti znatno niža. Prema Ristićevoj prognozi, maksimalne dnevne vrednosti u glavnom gradu tada bi mogle da iznose svega 12 do 13 stepeni.
Zbog jačeg zahlađenja, srednja dnevna temperatura mogla bi da padne ispod 12 stepeni, što povećava mogućnost da grejna sezona u Beogradu počne sredinom oktobra.
El Ninjo jača, kakva nas zima očekuje u Evropi?
Ristić se u svojoj prognozi osvrnuo i na globalne vremenske prilike, posebno na fenomen El Ninja, koji, prema njegovim navodima, nastavlja da jača.
Meteorolog ukazuje na značajan porast temperature površinskih voda u delu Pacifika kod Južne Amerike, uz mogućnost daljeg intenziviranja ovog fenomena tokom novembra. Takav razvoj događaja, kako navodi, otvara pitanje uticaja na globalnu cirkulaciju atmosfere, naročito na severnoj polulopti.
Prema njegovoj proceni, postoje pokazatelji koji bi mogli da upućuju na hladniju i snežniju zimu u pojedinim delovima Evrope. Ipak, konačan razvoj zimskih prilika zavisiće od toga kako će se globalni atmosferski obrasci menjati tokom narednih meseci.
Ristić očekuje da će dominantno strujanje povremeno donositi topao vazduh sa juga i iz Afrike, ali i česte prodore hladnog vazduha sa severa, severoistoka i istoka.
Istočnoevropski anticiklon trenutno u sebi zadržava relativno topao vazduh, jer se još nije dovoljno ohladio da bi doneo izraženije zahlađenje. Ipak, tokom jeseni i zime mogao bi češće da utiče na vreme u Srbiji, zajedno sa hladnom košavom.
Reč je o ogranku Sibirskog anticiklona koji bi, prema Ristićevoj proceni, zbog promena u atmosferskoj cirkulaciji nad Atlantikom mogao da se širi i prema zapadnoj Evropi.
„Tokom cele jeseni i zime bićemo pod stalnim uticajem Azorskog ili Istočnoevropskog anticiklona, koji će diktirati vremenske prilike na našem području“, zaključuje meteorolog Ivan Ristić.
BONUS VIDEO
Komentari (0)