Ukrcani u najmoderniju letelicu Helikopterske jedinice MUP-a, sa piste Aerodroma „Nikola Tesla“ poleteli smo pravo ka Deliblatskoj peščari! Tamo gde su se tokom dvadesetpetodnevne drame u jednoj od najsloženijih intervencija u novijoj srpskoj istoriji piloti Nenad Raičević i Miloš Milutinović borili s neukrotivom buktinjom koja je pretila da sprži sve.
Hrabri piloti branili su ljude, životinje, drveće i kuće tamo gde se plamen dizao i do 30 metara u visinu, a gust stub dima gutao je nebo preko 200 metara iznad zemlje.
Nevidljive prepreke
Sa visine, kuće u šumi deluju sitno. Kada ih u toku požara prekriju dim i krošnje, ponekad ih je, kažu piloti, teško i videti.
- Vidite kuću koja se jedva nazire u šumi dok joj se vatra nezadrživo približava. U tom trenutku nema odustajanja niti opravdanja da je dim gust. Ako procenite da postoji i najmanja šansa da priđete, ulazite u rizik i branite objekat. Voda mora da se izbaci precizno jer dok napravite novi krug da opet zahvatite vodu, situacija na zemlji može postati bezizlazna - objašnjavaju naši sagovornici.
U zoni požara odvažni piloti ne vode bitku samo s buktinjom već i s nevidljivim preprekama koje vrebaju iz oblaka dima.
- Najveća opasnost je gubitak vizuelnog kontakta. Na malom prostoru imate tri ili četiri helikoptera koji formiraju takozvani lanac i zajedničkim snagama gase požar. Kada vas obavije dim i izgubite iz vida kolegu, nastupa najkritičniji momenat. Zato besprekorna komunikacija mora da traje bez prekida - ističu piloti.
Posebna opasnost preti od dalekovoda, visokih antena i drveća, koji u uslovima smanjene vidljivosti postaju zamke koje mogu ugroziti bezbednost letenja.
- Pri dobroj vidljivosti tačno znate gde su antene, žice i brda. Međutim, kada se dim spusti na svega 30 ili 40 metara od zemlje, kao što je bio slučaj u Grebencu, uslovi rada postaju ekstremni. Upravo zato je prethodno izviđanje terena od ključnog značaja pre nego što u akciju stupe velike letelice - otkrivaju sagovornici za Alo!.
Odluke u sekundi
Posebno su teška za odbranu bila vikend-naselja i kuće unutar šumskih područja u Deliblatskoj peščari dok je besneo zastrašujući požar.
- Objekte pod šumskim krošnjama iz vazduha gotovo da ne vidite dok im se sasvim ne približite. A kada priđete, dočeka vas zid plamena visok 30 metara i dim visok 200 metara. U takvom okruženju odluke se donose u deliću sekunde - opisuju piloti.
- Dok prelećemo iznad Peščare, ispod nas se na jednom mestu vidi dim gde su ljudi palili strnjiku. Nije to prizor kao letos, ali pokazuje koliko se lako vatra može pojaviti na suvom terenu.
To je tokom tih dana borbe bila najveća opasnost. Nepredvidiva vatra nosila je osušene šišarke i smolu stotinama metara dalje, stvarajući nova žarišta, a promena pravca vetra dodatno je menjala stvari.
- Napravite nalet i zateknete jedno stanje, a kada se vratite za nekoliko minuta, slika je potpuno drugačija. Vetar promeni pravac, podigne dim na drugu stranu i preusmeri vatru. Nijedan nalet nikada nije isti kao prethodni - objašnjavaju Raičević i Milutinović.
Letački dan trajao je i po osam sati svakodnevno, uz nesnosne vrućine koje su stavljale na ispit i ljudsku i mašinsku izdržljivost.
- Dok je napolju temperatura bila preko 42 stepena, u kabini je prelazila i 50. Ni „kamov“ ni „super puma“ nemaju rashladne sisteme za posadu. Radite u takvoj paklenoj vrućini satima, sletite da uzmete gorivo i vodu, pa se odmah vraćate u požar - pričaju naši sagovornici.
Apsolutni rekord
Kada se letači spuste na zemlju, posao preuzimaju mehaničari koji pod reflektorima čitavu noć pripremaju helikoptere za poletanje već od šest ujutru.
Tokom 25 dana kontinuiranog angažovanja taj ritam se ponavljao iz dana u dan. Ujutru poletanje. Tokom dana požar. Uveče povratak. Tokom noći priprema letelice. I ponovo isto. Koliki je intenzitet ovogodišnjeg angažovanja bio, najbolje pokazuju konačni brojevi.
- Više od 500 sati naleta i preko 5.000 tona izbačene vode - kaže Raičević.
Na pitanje da li su ranije imali takvu sezonu, odgovor je kratak:
- Ne. To je apsolutni rekord.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)