Zamislite da vam antibiotici, nekada sigurni zaštitnici zdravlja, više ne mogu pomoći. Antimikrobna rezistencija znači upravo to - bakterije, gljivice i virusi postaju otporni na lekove koji su do sada uspešno lečili infekcije. Zbog sve veće otpornosti opasne infekcije postaju sve teže za lečenje, a čak i rutinski medicinski zahvati nose ozbiljan rizik.

Sa prof. dr Ivanom Ćirković sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju, Medicinskog fakulteta u Beogradu razgovaramo o tome zbog čega se antimikrobna rezistencija javlja i kako možemo rešiti ovaj problem.

 

Šta je antimikrobna rezistencija i zbog čega je važno da pričamo o njoj? Antimikrobna rezistencija je ozbiljan javnozdravstveni problem, jer smanjuje mogućnosti lečenja infekcija i povećava rizik od širenja otpornih sojeva mikroorganizama u bolnicama, ali i u opštoj populaciji. Važna je za pojedinca, ali i za celokupno društvo jer može značajno uticati na uspešnost lečenja, povećati rizike za javno zdravlje i ugroziti napredak medicine.

Prema podacima iz 2021. godine, antimikrobna rezistencija se dovodi u vezu sa 4,95 miliona smrtnih slučajeva u svetu, a procena je da će do 2050. godine dodatnih 39 miliona ljudi umreti zbog infekcija koje izazivaju otporni mikroorganizmi, čineći ove infekcije jednim od vodećih uzroka smrtnosti ljudi u svetu u budućnosti. Zbog toga je ključno da o ovom problemu pričamo, da istaknemo šta ga uzrokuje i kako se protiv njega možemo boriti.

 

Sve više govorimo o rezistenciji na antibiotike. Da li to znači da su bakterije otpornije i šta je uzrok ove promene? U pravu ste, poslednjih nekoliko godina došlo je do značajnog porasta otpornosti bakterija na najčešće korišćene antibiotike, uključujući peniciline, cefalosporine, fluorohinolone i karbapeneme. Glavni uzroci su

. Recimo, često su se antibioci propisivali za virusne infekcije, poput prehlade ili gripa, iako antibiotic zapravo u ovim situacijama nemaju nikakvog efekta. Naprotiv, mogu samo da naprave dodatnu štetu jer uništavaju dobre bakterije.

Takođe, preskakanje doze, prekidanje terapije pre vremena dovode do toga da samo deo bakterija bude eliminisan, dok preostale bakterije prežive i razviju otpornost na antibiotike.

 

Dodatno, primena antibiotika u stočarstvu i poljoprivredi kada se oni koriste za promovisanje rasta i sprečavanje bolesti kod životinja, može doprineti razvoju otpornih bakterija koje se putem ishrane mogu preneti na ljude.

 

Još jedan od uzroka za razvoj otpornih mikroorganizama je neadekvatno održavanje higijene i prekomerena upotreba antibiotika u bolničkoj sredini jer može doprineti širenju otpornih mikroorganizama među pacijentima i bolničkim osobljem.

 

U skladu sa navedenim za borbu protiv rezistencije ključni su razvoj novih lekova, edukacija o pravilnoj upotrebi antibiotika, kontrola upotrebe antibiotika u poljoprivredi i zdravstvenim ustanovama, kao i jačanje imuniteta i sprečavanje infekcija.

 

 

Prva linija odbrane

Mikrobiota predstavlja skup bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama koji žive u našem telu i imaju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja. Crevna mikrobiota je posebno važna. Ona funkcioniše kao prva linija odbrane od štetnih mikroorganizama, pa čak i onih otpornih na antibiotike, jer se “takmiči” sa njima za prostor i hranu. Kada je mikrobiota zdrava i raznovrsna, teže je da se štetni mikroorganizmi (uključujući i one otporne) nasele i razviju infekciju. Pored toga, mikrobiota pomaže imunskom sistemu da prepozna potencijalne pretnje i da odgovori na infekcije na efikasan način, čime se smanjuje potreba za antibioticima i smanjuje mogućnost za pojavu rezistencije.

Bitno je znati da antibiotici ne deluju selektivno samo na štetne mikroorganizme, već mogu uništiti i korisne bakterije u crevima. Kada se to dogodi, povećava se rizik od razvoja otpornih bakterija i oportunističkih infekcija.

Održavanje zdrave mikrobiote može se postići izbegavanjem nepotrebne upotrebe antibiotika, ali i uravnoteženom ishranom bogatom vlaknima i probioticima.

 

Zbog čega se savetuju probiotici? U borbi protiv otpornosti bakterija na antibiotike sve su važnija istraživanja o ulozi probiotika u prevenciji i kontroli antimikrobne rezistencije. Važno je i dobro da i u našoj zemlji postoje naučno-istraživački centri kakav je recimo

, koji se bavi ovakvim istraživanjima, ali i proizvodnjom visokokvalitetnih probiotika.

 

Probiotici igraju važnu ulogu u očuvanju zdravlja jer doprinose ravnoteži korisnih mikroorganizama koji su ključni za pravilno funkcionisanje creva, imunski odgovor i smanjenje rizika od infekcija. Takođe pomažu očuvanje mikrobiote tokom i nakon antibiotske terapije i samim tim sprečavaju širenje štetnih mikroorganizama koji bi mogli postati otporni na antibiotike.

Prednost ima primena probiotika

, koji sadrži probiotsku gljivicu , jer je otporan na delovanje svih antibiotika i može se primenjivati istovremeno sa njima. Saccharomyces boulardii omogućava vezivanje štetnih bakterija za sebe, smanjuje gubitak vode, elektolita i obnavlja epitel. Pomaže regulaciji narušenog crevnog balansa, normalizaciji rada creva i zaustavljanju dijareje.

 

Poruka za poneti - Svako od nas može doprineti smanjenju antimikrobne rezistencije kroz nekoliko jednostavnih, ali vrlo važnih koraka:

1. Konsultujte se s lekarom pre uzimanja antibiotika – ne leče sve infekcije.
2. Završite terapiju do kraja – Važno je dovršiti propisanu terapiju, čak i kada se osećate bolje
3. Redovno i pravilno pranje ruku smanjuje šanse za širenje infekcija koje zahtevaju antibiotike
4. Redovni preventivni pregledi i odgovorno ponašanje prema zdravlju može smanjiti potrebu za antibiotskim lečenjem, čime se smanjuje rizik od pojave rezistencije

 

Svi ovi koraci doprinose globalnoj borbi protiv antimikrobne rezistencije, i kada se primenjuju široko, mogu imati značajan uticaj na očuvanje efikasnosti antibiotika za buduće generacije.