Prema rečima stanara, sadnice voća sadila je stanarka koja je na žalost napustila ovozemaljski svet pre nekoliko godina, ali njena stabla sa puno emocija neguju građani koji u blizini žive.

- Posle njene smrti sve je ostalo zapušteno ali svake godine stabla rađaju, imamo smokvu, šljivu, dunju, orah, višnju i badem. Jedino nikada nismo probali badem jer ga svake godine mraz još u cvetu obere i ovo je prva godina da je izneo svoje plodove do berbe . Drvo mu je neobično pa je na njemu dosta generacija poraslo igrajući se na stablu. Neko gaji badem pa ga poliva i štiti ali ovaj je naš i ničiji svi mu se divimo, jer prvi cveta u rano proleće a možda je ove godine pokazao svu ljubav koju je prema ovom voću imala dok je sadila profesorka Mira Šljivar poznatija kao Mira Šljiva - kaže za RINA jedna od stanarki.

Ona sa ponosom ističe da jedino u ovom delu Topole u blizini stambenih zgrada ima raznog voća i prostor oko zgrada je uređen za primer.

- Jedini smo koji u gradu na zelenoj površini imamo da uberemo sveže voće, ne polivano, sasvim prirodno. Naša draga profesorka nam je ostavila ove divne biljke u amanet da se o njima brinemo i da generacije odrastaju uz njihove plodove. Ja ovde živim dvadeset godina i sada prvi put vidim plod na njemu a eto imali smo rekordnu sušu, naš badem je uspeo da nas obraduje po prvi put - dodaje naša sagovornica.

Prema njenim rečima svi stanari sačuvaće stabla zbog sećanja na jednu divnu profesorku koja im je voće ostavila da uživaju u sočnim plodovima i da svojim naslednicima daruju organske plodove u godinama koje dolaze.

BONUS VIDEO: