Priča o Amerikancu koji je postao srpski pop izazvala je veliku pažnju i nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Partenijus Tarner odrastao je u porodici američkog vojnog oficira, a detinjstvo mu je obeležilo stalno preseljavanje. Bio je protestant i sledio zapadni oblik hrišćanstva, ali je još u mladosti osećao da mu nešto nedostaje. Tokom studija umetnosti i filozofije, sve više se okretao duhovnosti, postu i molitvi – elementima koje nije pronalazio u tradicionalnim protestantskim zajednicama.

– Zapadno hrišćanstvo mi nije davalo dubinu i mistiku koju sam tražio. Osećao sam prazninu i znao da mora postojati nešto više – ispričao je u jednom intervjuu.

Susret sa pravoslavljem koji je promenio sve

Živeći na Havajima, poželeo je da nauči grčki jezik, što ga je dovelo do grčke pravoslavne crkve. Prvi ulazak u pravoslavni hram, susret sa liturgijom, ikonama i duhom Istoka, potpuno su ga osvojili.

– Kada sam ušao u crkvu, obuzeo me je mir kakav nikada ranije nisam osetio. To svetlo sa Istoka potpuno me promenilo – kaže Partenijus. Zajedno sa suprugom počeo je redovno da posećuje pravoslavne službe i učestvuje u životu zajednice. Iako je tada bio protestantski pastor, sve jasnije je shvatao da njegovo duhovno srce pripada pravoslavlju.

Život u Americi, ali duhom u pravoslavlju

Po povratku iz Havaja, preselio se sa suprugom u San Francisko, a potom u Tenesi, gde su otvorili pravoslavnu knjižaru i kafić. Taj prostor postao je mesto okupljanja vernika i radoznalih ljudi željnih da saznaju više o istočnom hrišćanstvu.

– Naš lokal je bio više od prodavnice – postao je misijsko središte, mesto razgovora i duhovnog rasta – priseća se Partenijus.

Susret sa Srpskom pravoslavnom crkvom
U Tenesiju je upoznao oca Bojana iz crkve Svete Petke u Nešvilu. Posle penzionisanja, dobio je poziv da se pridruži radu u toj parohiji i postane sveštenik. Time je zvanično prešao iz protestantskog pastora u pravoslavnog sveštenika – srpskog popa.

Danas sa ponosom nosi mantiju, služi liturgije, propoveda, krštava i venčava vernike Srpske pravoslavne crkve u Americi, učestvujući u životu zajednice kao njen duhovni pastir.

Odluka koja je izazvala reakcije
Iako je njegova priča oduševila mnoge u pravoslavnim krugovima, kod nekih Amerikanaca izazvala je čuđenje. Kako neko toliko ukorenjen u protestantskoj tradiciji može da napravi tako radikalan zaokret?

– Pronašao sam istinu. A kada jednom pronađeš istinu, nema povratka – odgovara Partenijus.

Poruka onima koji tragaju
On veruje da sve više Amerikanaca, razočaranih površnošću savremene religije, traži dublju duhovnost u pravoslavlju. Srpska crkva u Nešvilu danas okuplja mnoge obraćenike, a Partenijusova priča potvrđuje da vera ne poznaje granice.

– Bog ne bira prema pasošu, već prema srcu. Ako srce iskreno traži Njega, naći će put – pa makar to bilo preko okeana, sve do Srbije – poručuje Tarner.

(Stil)

BONUS VIDEO