Sveti velikomučenik Artemije Antiohijski je hrišćanski svetitelj i mučenik iz 4. veka.

Rođen je oko 300. godine. Bio je prvi vojvoda 

. Kada se caru Konstantinu javio pobedni krst, okružen zvezdama, i Artemije je video taj krst, poverovao je u Hrista Gospoda i krstio se. Docnije, u vreme cara Konstancija, on ga je poslao u Jeladu, da prenese mošti Svetog Andreja iz Patrasa i Svetog Luke iz Tive u Carigrad, što je vojvoda Artemije s velikom radošću uradio.

Potom je bio postavljen za avgustalija i carskog namesnika u Misiru, u kome zvanju je bio i za vreme Konstancija, sina cara Konstantina, i za izvesno vreme cara Julijana Odstupnika.

"Kada ovaj bogoodstupni car pođe u rat na Persijance, zaustavi se u Antiohiji, i naredi da i Artemije sa svojom vojskom dođe u Antiohiju. Artemije dođe. U to vreme udari car na muke dva hrišćanska sveštenika, Evgenija i Makarija. Videći to Sveti Artemije uzbuni se svim srcem, izađe pred cara i reče mu: "Zašto, care, tako nečovečno mučiš nevine i Bogu posvećene muževe, i zašto ih prisiljavaš da se otkažu od vere pravoslavne?“ I još proreče Artemije caru: "Tvoja je pogibao blizu“, piše u žitijama.

To je cara ražestilo, Evgenija i Makarija poslao je u izgnanstvo u Arabiju, gde su uskoro i skončali.

Vojvodi Artemiju oduzeo je vojnički čin i naredio da biju i muče. Svog izubijanog i krvavog bacili su ga u tamnicu, gde mu se sam Gospod Isus Hristos javio, iscelio ga i utešio. Potom je car naredio, da ga stave na jedan kamen, a da ga  drugim teškim kamenom pritisnu, tako da se telo Svetog Artemija bilo zdrobljeno i spljošteno kao daska.

mu je odsečena 362. godine. Car Julijan je u bici sa Persijancima poginuo i to sramno, kako se naglašava, kao što mu je Artemije i prorekao.

Šta sme i treba da se radi:

Najvažnije je pomoliti se Svetom Artemiju za zdravlje, zaštitu od bolesti (posebno

i stomaka) i za pomoć u nevoljama, jer se on smatra velikim isceliteljem. Ako praznik padne na posni dan (sreda ili petak), treba postiti. U suprotnom, nema posebnih ograničenja u jelu. Negde postoji običaj da se daruje siromašnima ili crkvi.

Šta ne sme da se radi (narodna verovanja):

 Postoji verovanje da na ovaj dan ne treba raditi teške fizičke poslove, posebno one koji opterećuju kičmu, kako se ne bi navukla neka bolest ili kazna. U nekim krajevima se izbegavaju poslovi na njivi i oko stoke, držeći se pravila da se taj dan posveti svetitelju. Kao i kod mnogih drugih manjih praznika, postoji verovanje da žene ne bi trebalo da šiju, pletu ili rade druge ručne radove.Treba izbegavati svađe i ružne reči, kao i na svaki drugi crkveni praznik, i provesti dan u miru i slozi.

 

BONUS VIDEO: