I

"Prognozirana srednja sezonska temperatura vazduha ima pozitivno odstupanje od +1 stepen u odnosu na referentni klimatološki period od 1991 - 2020. godine. Prognozirane srednje vrednosti sezonske temperature su u intervalu od +1 do +4 stepena (a na planinama od -3 do 0). Prognoziran broj mraznih dana je od 30 do 55, a ledenih dana od 5 do 15 (na planinama od 25 do 40).Ovi podaci ukazuju da će zima 2025/2026. sa najvećom verovatnoćom biti toplija u odnosu na period od prethodnih 30 godina (pogotovo u odnosu na 70-te ili 80-te godine prošlog veka), ali manje topla (odnosno malo hladnija) u odnosu na prethodne godine", navodi meteorolog RHMZ-a Slobodan Sovilj..

Kako dalje ističe meteorolog, prognozirana srednja sezonska količina padavina je u intervalu od 110 do 160 mm, a u brdsko-planinskim predelima, naročito na jugu i jugozapadu Srbije, između 170 i 220 mm. Očekuje se i povećan broj dana sa košavom u Vojvodini, Pomoravlju i Podunavlju.

Prema prognozi vremena po mesecima Branka Bijelića, zimu u Srbiji obeležiće prosečne temperature za taj period godine:

Decembar 2025.

Srednja minimalna temperatura vazduha u decembru biće iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za 1.0 do 2.0 stepena u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost decembarske srednje minimalne temperature vazduha oko 1.7 stepeni.

Srednja maksimalna temperatura vazduha u decembaru biće iznad višegodišnjeg proseka, sa vrednostima koje će biti za 0.5 do 1.5 stepeni više u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom decembra biće oko 7.1 stepen. Mesečna suma padavina tokom decembra zadržavaće se u granicama višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku do 5 mm višim u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini decembarska suma padavina iznosiće oko 56 mm.

Januar 2026.

Umereni, povremeno i jaki jutarnji mrazevi tokom treće dekade januara.

Srednja minimalna temperatura vazduha u januaru zadržavaće se u granicama višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša do 0.4 stepena u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost januarskensrednje minimalne temperature vazduha oko -0.4 stepena. Srednja maksimalna temperatura vazduha u januaru biće u granicama višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim do 0.4 stepena u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom januara biće oko 4.2 stepena.

Mesečna suma padavina tokom januara zadržavaće se u granicama višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku do 5 mm višim u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini januarska suma padavina iznosiće oko 48 mm.

Februar 2026.

U prvoj polovini februara umereni, a kratkotrajno su mogući i jaki jutarnji mrazevi.

Srednja minimalna temperatura vazduha u februaru biće iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost biti viša za 1.0 do 2.0  u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost februarske srednje minimalne temperature vazduha oko 1.5 stepeni.

Srednja maksimalna temperatura vazduha u februaru biće iznad višegodišnjeg proseka, sa vrednostima, koje će u celoj Srbiji biti za 1.0 do 2.0 stepena više u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom februara biće oko 7.5 stepeni.

U većem delu Srbije mesečna suma padavina tokom februara zadržavaće se u granicama višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku do 5 mm nižim, a u Vojvodini biće ispod višegodišnjeg proseka sa vrednostima za 5 mm do 10 mm nižim u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini februarska suma padavina iznosiće oko 28 mm.

Dakle, zima u Srbiji neće biti ekstremno hladna, već blaža, uz povremene prodore hladnijeg vazduha i mrazeve, naročiti tokom januara.

Balkan na udaru padavina

Za hladniju zimu mogao bi se pripremiti sever Evrope, dok će Balkan najverovatnije biti pod uticajem južnih i jugozapadnih strujanja, što može doneti više padavina, oblačnosti i povremeno toplije vazdušne mase.

"Ipak, region Balkanskog poluostrva, posebno njegovi maritimni delovi, mogli bi predstavljati izuzetak, budući da se Balkan nalazi na prednjoj strani ciklonske cirkulacije, uz dominantna južna i jugozapadna strujanja. Osnovni karakter predstojeće sezone u velikoj meri će zavisiti od putanja ciklona iz zapadnog Sredozemlja, koji će, usled povišenih temperatura mora u Mediteranu, delovima južne Evrope češće donositi epizode sa obilnim padavinama. U kojoj meri će te padavine biti u vidu kiše ili snega zavisiće od temperaturnih uslova nad širom Evroazijom, pri čemu važnu ulogu ima i intenzitet sibirskog anticiklona, ali i jesenji snežni pokrivač koji će se formirati u ovim oblastima. Naposletku, nijedna sezonska prognoza više ne može biti odvojena od uticaja klimatskih promena, koje sve snažnije oblikuju atmosferske procese na globalnom nivou. Veće su i temperature mora i temperature atmosfere, a njihov uticaj na položaj i kretanje cirkulacionih sistema je sve vidljiviji", zaključuje Sovilj.

(

BONUS VIDEO