Sveti Georgije je pogubljen 303. godine zato što je, kao Hristov vojnik, odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, kada je izjavio da se ne plaši da umre za svoju veru.

Ovaj svetac je veoma poštovan u našem narodu. Slavi se dva puta godišnje - 16. novembra po novom kalendaru, kao Đurđic, praznik prenosa moštiju svetitelja u Palestinu i polaganja u velelepni, njemu posvećeni hram, i 6. maja kao Đurđevdan, dan smrti Svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćanstvo.

U umetnosti se često prikazuje kako ubija zmaja, odnosno aždaju.

Ovog dana praznuje se i prenos moštiju svetog Georgija iz Nikomidije u Lidu Palestinsku, gde je postradao u vreme cara Dioklecijana.

Pre nego što je preminuo, sveti Gergije je zamolio svog slugu da mu telo odnese u Palestinu, odakle mu je bila majka rodom i gde je imao veliko imanje koje je razdao siromasima, a sluga je tako i uradio.

U vreme cara Konstantina Velikog u Lidi su pobožni hrišćani podigli divan hram posvećen svetom Georgiju, a prilikom osvećenja toga hrama u njega su prenete svetiteljeve mošti. Đurđic je krsna slava brojnih porodica.

Običaji i verovanja

Prema narodnom verovanju, zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom.

Iako Đurđic nije crveno slovo, veoma je važan i poštovan praznik među vernicima, pa se tako na ovaj dan ne rade teški poslovi i ručni radovi. Takođe, strogo je zabranjeno loviti vukove, jer će lovce u suprotnom zadesiti velika nesreća i maler koji će ih pratiti i cele sledeće godine.

Dani od Đurđica do Svetoga Mrate (24. novembra) nazivaju se Mratinci ili „vučiji dani“ jer je

Takođe, veruje se da se u ovim danima može „pokazati“ kakva će zima biti. Ako su Mratinci magloviti, zima će biti promenljiva, ako je vedro, zima će biti ljuta. Prema narodnom verovanju zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom.

BONUS VIDEO