Najjednostavnije rečeno, ovi pojmovi predstavljaju ravnotežu između ekonomskih rezultata i odgovornog odnosa prema zaposlenima i životnoj sredini. To podrazumeva racionalno upravljanje resursima, smanjenje emisija i otpada, odgovorno planiranje proizvodnje, ali i ono što se često zanemaruje – bezbedne i fer uslove rada, ulaganje u ljude i razvoj njihovih veština. Suština, dakle, nije da kompanija bude profitabilna po svaku cenu, već da gradi profit koji može da traje, uz dobre plate, zdravo radno okruženje i stvaran doprinos zajednici u kojoj posluje.

Da ovde nije reč samo o teoriji, govore brojni primeri iz različitih industrija na globalnom nivou koji godinama uspešno integrišu održivost u svoje poslovne strategije. Tako na primer jedan od lidera u sportskoj industriji, razvija inovativne materijale i proizvode koji smanjuju upotrebu plastike.  Kozmetičke kuće širom sveta kroz ambiciozne klimatske i društvene ciljeve redefinišu standarde u industriji lepote.

U ovakvoj atmosferi, sve kompanije pokušavaju da prikažu kako i one brinu o zajednici, planeti i ljudima. Iz tog razloga, mnoge globalne korporacije poput Siemensa, Nestléa i Googlea, godinama unazad objavljuju detaljne izveštaje u skladu sa međunarodnim standardima, jasno pokazujući kako upravljaju rizicima i koriste prilike koje donosi održiva tranzicija. Na našem tržištu, u izveštavanju se ističe Naftna industrija Srbije, koja je ove godine objavila Izveštaj o održivom razvoju za 2024. godinu, obeleživši 15 godina kontinuiranog izveštavanja prema GRI standardima.

Na kraju dana, održivost je jedno od ključnih pitanja za budućnost čovečanstva i planete, a mnogi ga ne shvataju ozbiljno i pokušavaju da manipulišu njime. Zato, od velikog je značaja da javnost kada sledeći put čuje ove fraze, ne veruje im bez osnova, već potraži konkretne podatke, jer se više ne dovodi u pitanje da li nam je održivost potrebna, već da li smo svi spremni da je dokažemo delima, a ne samo rečima.