Britanska ministarka za industriju Sara Džons najavila je nedavno novu strategiju za kritične sirovine koja će biti predstavljena na proleće 2025. godine. Ovaj plan ima za cilj podršku industrijama budućnosti, s posebnim fokusom na sektore poput automobilske industrije, tehnologije i obnovljivih izvora energije.

Ministarka Džons je istakla značaj kritičnih minerala poput

, nikla i kobalta za razvoj industrije i prelazak na čiste tehnologije, naglašavajući da će nova strategija obezbediti otpornije lance snabdevanja u narednih deset godina.

„Kritični minerali su nam potrebni za sve, a biće nam potrebni u znatno većim količinama ako želimo uspešan automobilski sektor, vodeći tehnološki ekosistem u svetu i sigurnu obnovljivu energiju,“ izjavila je ministarka.
Strategija će uključivati globalnu saradnju, kao i partnerstva sa univerzitetima i kompanijama koje se bave inovacijama u oblasti eksploatacije i prerade sirovina.

Odgovorno rudarenje

Oliver Ričards, šef odeljenja za kritične minerale u Ministarstvu za biznis i trgovinu UK, osvrnuo se na ovaj plan tokom svog govora na konferenciji Look UP u Beogradu krajem novembra. On je istakao da bi potražnja za kritičnim mineralima mogla da se učetvorostruči do 2040. godine, pri čemu su litijum, grafit i kobalt ključni za proizvodnju baterije za električna vozila i skladištenje energije iz obnovljivih izvora.
„Britanski premijer Kir Starmer postavio je ambiciozan cilj smanjenja emisija gasova staklene bašte za 81odsto do 2035. godine u odnosu na nivo iz 1990, a uspeh energetske tranzicije zavisiće od sigurnih i otpornijih lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama“, izjavio je Ričards, koji je na konferenciji održao uvodno predavanje o značaju kritičnih sirovina za budućnost sa niskim emisijama ugljen-dioksida.

On je naglasio da Velika Britanija aktivno radi na diversifikaciji izvora kritičnih materijala i uveliko razvija svoja nalazišta litijuma. Fokus je na odgovornom rudarenju koje na minimum svodi uticaje na životnu sredinu. Kao primer uspešnog pristupa Ričards navodi projekat „Korniš litijum“ (Cornish Lithium), koji proizvodi litijum-hidroksid za baterije sa 45 odsto manjom emisijom ugljen-dioksida u poređenju sa konvencionalnim rudnicima. Istakao je da taj projekat doprinosi lokalnoj ekonomiji sa 800 miliona funti i pokazuje da se rudarski projekti mogu realizovati racionalno, uz brigu o prirodi.

Kornvol, nekadašnja svetska prestonica rudarstva, bio je dom mnogih izuma, uključujući prvi motor na parni pogon Ričarda Trevitika. Nakon što je region odigrao ključnu ulogu u prvoj industrijskoj revoluciji, danas ima priliku da postane pokretač energetske revolucije. Tu se razvija nekoliko litijumskih projekata, a značajne rezerve otkrivene su i na severoistoku Engleske, gde će ih eksploatisati „Northern Lithium“.

Prilika za Srbiju

Ričards je takođe podvukao da Srbija ima ogroman potencijal da postane ključni igrač u evropskoj zelenoj tranziciji kroz

.

„Partnerstvo Srbije i EU u oblasti strateških sirovina pruža priliku za rast lokalne ekonomije, razvoj industrije električnih vozila i unapređenje ekoloških standarda“, zaključio je istaknuti govornik iz UK. Dodao je da će nova britanska strategija doprineti otpornijem globalnom tržištu kritičnih minerala i ujedno omogućiti bližu saradnju sa zemljama poput Srbije, što otvara nove prilike za investicije i zajednički rad na zelenoj budućnosti.
Nedelju dana nakon što je gostovao u Beogradu Ričards je govorio na godišnjoj konferenciji britanskog Udruženja za kritične minerala u Londonu.

„Naša ambicija u oblasti kritičnih minerala je da obezbedimo lance snabdevanja za ostvarenje ciljeva zelene tranzicije kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou. Iz perspektive Velike Britanije smatramo da postoji čitav niz stvari koje se mogu uraditi na domaćem terenu. Vlada želi da unapredi rudarske projekte u zemlji, dajući značajan doprinos britanskoj ekonomiji, ali i sigurnosti snabdevanja za naše prerađivačke industrije“, rekao je Ričards.

Pomenuo je Partnerstvo za sigurno snabdevanje mineralima čiji je UK član. Ono okuplja 15 zemalja koje su posvećene podsticanju ulaganja u projekte eksploatacije strateških minerala.

Ovaj rastući sektor predstavlja veliku šansu i za Srbiju. Procenjuje se da će globalna industrija

do 2030. godine privući 1.100 milijardi evra u proizvodnju automobila, razvoj baterija i povezane sirovine. Srbija bi sa svojim rezervama litijuma mogla da privuče čak 6,2 milijarde direktnih stranih investicija u integrisani lanac e-mobilnosti, odnosno u proizvodnju anoda, katoda, baterija, drugih delova za e-vozila i samih e-vozila. To bi značilo i potencijalno otvaranje preko 20.000 novih radnih mesta za visokokvalifikovane stručnjake u ovoj industriji budućnosti, navodi se u studiji procene ekonomskog uticaja projekta „Jadar“, koju je izradio Ergo Strategy Group.