Bio je episkop Nise, mlađi brat Svetog Vasilija Velikog, blizak prijatelj Grigorija Bogoslova. Bio je najpre samo prezviter, pošto je bio oženjen, a kada mu je umrla žena, blažena Teozva, izabrali su ga i posvetili za episkopa u Nisi.

Odlikovao se ogromnom svetskom učenošću i duhovnim opitom. Učestvovao je na Drugom vaseljenskom saboru. Misli se da je on sastavio drugi deo Simvola vere. Bio je veliki besednik, tumač Svetog pisma i bogoslov.

U vreme cara Valenta, zbačen je s episkopske stolice i oteran u izgnanstvo. Osam godina je proveo u izgnanstvu, trpeljivo snoseći sve bede i sva poniženja. Najzad skončao je u dubokoj starosti krajem 4. veka preselivši se u Carstvo Božje i ostavivši kroz sve vekove na zemlji kao veliko svetilo Crkve.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 10. januara po crkvenom, a 23. januara po gregorijanskom kalendaru. Ovaj svetitelj je učinio mnogo za širenje vere i razvoj hrišćanstva. Svetac je preminuo u bedi, ali, prema predanju, nijednom se zbog toga nije požalio.

Običaji i verovanja

Život je posvetio šticenju pravde i nevinih, kao i utemeljivanju pravoslavlja u hrišćanstvu. Ljude je učio da pronađu snage za oproštaj onima koji su im naneli nepravdu.

Stoga se veruje da biste na današnji dan trebalo da oprostite nekome ko se o vas ogrešio.

Svaki vernik danas bi trebalo da se pomoli izgovarajući ove reči:

“Bože otaca naših, čini uvek sa nama po Tvojoj krotosti, ne napuštaj nas Tvojom milošću, no njihovim molitvama u miru uredi život naš. Amin.”

BONUS VIDEO