U seriji objava na mreži X Martens je objavio šta radi Osmani. Njegove objave prenosimo u celosti, prevedene na srpski jezik.

"Žene nisu inferiorne u odnosu na muškarce – sposobne su da urade sve što i muškarci. Uzmimo slučaj Kosova, gde predsednica Vjosa Osmani ubedljivo pokazuje da zarad političke karijere može biti jednako beskičmenjak kao i njene muške kolege.

U intervjuu za Frankfurter Algemajne Cajtung (FAZ) iz 2019. godine, buduća kosovska predsednica Vjosa Osmani mnogo je govorila o svom (legitimnom i važnom) cilju da ojača ulogu žena u najmlađoj evropskoj državi. Između ostalog, gospođa Osmani je rekla:

-Za mene je važno da na kraju svog mandata ostavim za sobom poruku da nijedna devojka i nijedna žena na Kosovu nikada više neće verovati da je na bilo koji način inferiorna. ... Sigurna sam da će do kraja mog mandata žene i devojke na Kosovu znati da nema ničega što ne mogu da urade.

Sedam godina kasnije, jedna od poruka koju predsednica Osmani zaista ostavlja na kraju svog predsedničkog mandata jeste da u igri stavljanja ličnih ambicija iznad samopoštovanja i interesa cele zemlje, ona ni na koji način nije inferiorna u odnosu na muške političare.

Nedavno je predsednica Osmani uspela da obezbedi da Kosovo bude primljeno kao jedan od osnivača u „Mirovni savet“ Donalda Trampa, najnoviju igračku američkog predsednika.

Prema nezvaničnim informacijama iz Prištine, Osmani je preduzela svoj potez bez koordinacije sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem. Umesto toga, dva izvora nezavisno jedan od drugog tvrde da je albanski premijer Edi Rama obezbedio Osmani pristup Trampu.

U intervjuu za BBC, gđa Osmani je objasnila pozadinu svog samostalnog nastupa u Davosu podsećajući publiku na vreme kada je Kosovo još uvek bilo pod srpskom okupacijom, Albanci u to vreme nisu dobijali ništa od Ujedinjenih nacija osim reči, rekla je:

-Ono što smo tada slušali bile su rezolucije Skupštine UN, to su bili komadi papira, to su bile reči, ali nikakva akcija. Sve dok SAD nisu krenule sa tim i okupile svet da nam pritekne u pomoć.

Poštena poenta. Većina Albanaca i stranih posmatrača će se složiti sa ovom analizom.

Osmani je dalje rekla da je, istorijski gledano, uvek bila ispravna odluka za kosovske Albance da se sjedine sa SAD: Verujemo u vođstvo Sjedinjenih Država.

Poštena poenta.

Zaista: Bez vođstva SAD 1999. (rat NATO-a protiv Srbije) i 2008. (proglašenje nezavisnosti), ne bi bilo nezavisnog Kosova. Možda gotovo da uopšte ne bi ostalo Albanaca na Kosovu.

Međutim, Osmani je izbegavala odgovor na još jedno pitanje BBC-ja: Da li bi Kosovo, zemlja sa sve manjim brojem stanovnika od samo oko 1,6 miliona, platilo otkupninu od milijardu dolara koju Tramp zahteva za stalno članstvo u svom Mirovnom savetu.

Ali činjenica ostaje: Kosovo može sebi priuštiti čak i manje nego druge male evropske države da uvredi starog egomanijaka u Beloj kući. Neki ljudi stoga tvrde da je svojim nekoordinisanim solo potezom u Davosu predsednica Osmani vodila razumnu realpolitiku za Kosovo.

Ali ova pohvala se ne odnosi na druge korake koje su preduzeli predsednica i njena pratnja. Jedan primer je slučaj njenog supruga, Prindona Sadriua, ne baš diplomatskog diplomate čiji intelektualni kapacitet ne prati uvek njegove izuzetne ambicije.

Sadriu je nedavno predložio Trampu na X da se bivši „Grand hotel“ u Prištini (ružna ruševina u centru grada koja datira iz jugoslovenskih vremena) pretvori u „Tramp hotel“.

Iako je to odbačeno kao bizarni kuriozitet ili manja sramota, isto se ne može reći za predsednikovu odluku da bude domaćin prijema za prištinsku premijeru biografskog filma „Melanija“ o Trampovoj supruzi:

Prema Osmaniju, reditelj filma, Bret Ratner (poznat iz Epštajnovih dosijea), pružio je „smeo prikaz američke predsedničke porodice“, kao i „izvanrednog, uticajnog vođstva“ (sic) Melanije Tramp.

Iako je bilo izvesnog razumevanja za epizodu u Davosu, mnogi su se posle događaja sa Melanijom pitali: Da li su izjave poput ovih takođe mudra realpolitika – ili su, u najboljem slučaju, nepotrebne, ako ne i potpuno servilne ili beskičmene? Od mnogih Kosovara čućete ovo drugo.

Što otvara glavno pitanje: Zašto sve ovo? Odgovor (ili deo njega): Osmanijev predsednički mandat ističe u martu. Ona želi još jedan mandat i za to joj je potrebna podrška u kosovskom parlamentu. Ali trenutno nema tu podršku.

Godinama Osmani nije uspela da stekne mnogo prijatelja u parlamentu. Ili bilo gde. Priština je puna ljudi koji je opisuju kao lično izazovnu. Mnogi bliski saradnici, poput njenog bivšeg šefa kabineta Blerima Vele, nisu dugo izdržali sa njom.

Da bi nadoknadila nedostatak domaće podrške, Osmani se nedeljama pripremala da se predstavi kao „Trampova kandidatkinja“. Proračun: SAD su toliko ključni faktor na Kosovu da bi ova etiketa mogla da joj obezbedi reizbor u odnosu na bilo kog drugog kandidata.

Osmani se javnosti predstavlja kao Trampova favoritkinja, indirektno preteći poslanicima koji biraju.. predsednica, sa svojim (navodno) dobrim kontaktima sa Trampovim klanom, maše njima kao palicom.

Pretnja je: „Ako me ne ponovo izaberete za predsednicu, imaćete problema sa SAD.“ Pre nekoliko godina, takav proračun bi možda uspeo. Na kraju krajeva, Kosovo je, iz razumljivih razloga, najproamerička zemlja na svetu.

Ali ljubav kosovskih Albanaca prema SAD nije slepa. Ljudi razumeju da Trampove SAD više nisu SAD Bila Klintona ili Džordža V. Buša. Jedan dokaz da američki adut više ne pobeđuje automatski su nedavni kosovski parlamentarni izbori.

Kurtijeva stranka Samoopredeljenje osvojila je trijumfalnih 51,1%, a gubitnici su prihvatili rezultat bez buke, kao u svakoj funkcionalnoj demokratiji. 51,1% uprkos činjenici da je Kurtijev odnos sa Trampom, delimično zbog njegovih taktički sumnjivih odluka, loš.

Dakle, Osmanijev pokušaj da se ponovo izdvoji predstavljajući se kao „Trampova kandidatkinja“ je u najboljem slučaju rizičan. Druga rešenja bi mogla biti realnija, iako je sve još uvek otvoreno. Za ceo tekst pogledajte F.A.Z.