Bivši ministar spoljnih poslova Singapura Džordž Jeo postavljeno je sledeće pitanje:

 - Zašto, iz moje, priznajem, zapadne perspektive, Ukrajina deluje jednostavno. Jedna zemlja, velika zemlja, napala je svog suseda, pokušavajući da ga natera da usvoji određene politike. Mislili bismo da će ostatak sveta podržati to. Ne možeš menjati granice invazijom na drugu zemlju. Ali kada razgovaram sa prijateljima iz Jugoistočne Azije, oni su više tipa: „Da, Rusija je imala bezbednosne interese.“ Nije ih mnogo briga. To je evropski problem. Kakav je vaš  pogled, kao Singapurca, ali i nekoga ko poznaje svet, zašto je ideja da je rat u Ukrajini jasan slučaj agresije za ljude poput mene, dok za mnoge druge to nije? - potavljeno je pitanje bivšem ministru spoljnih poslova.

On je govoreći o "gledištu sa zapadne strane" rekao da mora da se seti Kosova i Metohije, koje je deo Srbije i "koje je nasilno odvojeno".

 - Beograd je bombardovan. Bio je rat koji je trajao, mislim, dva, tri meseca da se Kosovo odvoji od Srbije. Nekada sam sedeo pored Lavrova na regionalnim sastancima, jer je Singapur S, a Rusija R. Mi smo stalni susedi. I bio je veoma uznemiren zbog onoga što je Zapad uradio na Kosovu i Metohiji. Dakle, ne mislim da se može argumentovati protiv ruske intervencije u Ukrajini na principijelnom nivou. Naravno, Singapur je uznemiren. Kada vidiš da se mali udaraju, a mi smo još manji, odmah saosećamo sa manjim. Ali ponekad, kada vidiš konflikt, važno je da pogledaš celu „sliku“. Kada pogledaš celu „sliku“, shvatiš da nije tako jednostavno. Ako želiš da pronađeš rešenje, bolje je da pogledaš celu sliku, a ne da se oslanjaš samo na jedan trenutni kadar - rekao je bivši ministar Singapura i nastavio o sukobu u Ukrajini:

 - Zapitaj se, zašto su Lenin, Putin i Zelenski imali isto ime? Ko je bio Vladimir? Vladimir je bio knez Kijeva koji je, kada je bio kršten, morao da odluči između latinskog i vizantijskog prava, u vreme kada je crkva još bila ujedinjena pre Velike šizme 1054. U jednom poznatom odlomku napisao je da je bio očaran bogatstvom Vizantije. Tako je postao pravoslavac. Grčki svet je postao pravoslavni, svet koji Rim nikada potpuno nije apsorbovao. I taj raskol između rimskog i grčkog sveta traje do danas. Ne može se pobeći od činjenice da je Ukrajina uvek bila „između“. Ako pogledaš atlase Evrope pre 50, 100, 150 godina, granice su se pomerale gore-dole. Ukrajina je između mesta gde se susreću tektonske ploče. Bio sam uveren da će Rusija reagovati do kraja 2021. Rekao sam mojoj deci. Jer sam pročitao Putinovu „Zajedničku istoriju Ukrajine i Rusije“, napisana u julu. Bio mi je to solidan istorijski rad. Ali kada sam to pomenuo američkim prijateljima, smejali su mi se, podsmevali. Rekli su: „On je zao čovek. Kako to možeš da čitaš?“ Ali kada je Rusija reagovala, bio sam siguran da će Ukrajina biti podeljena. I biće podeljena decenijama, kao Korejsko poluostrvo, Kašmir, Kipar. Možda je moguće posle dve, tri godine uspostaviti primirje. Ali neće biti mirovnog sporazuma.

On je dodao da ovo učestovanje Evrope otvara novo poglavlje u istoriji cele Evrope i postavlja granicu za širenje EU i možda NATO-a.

 - U prirodi stvari, kada pritisneš a zid ne padne, deo te sile se vraća tebi, otvarajući pukotine u sopstvenom društvu.

Dodao je da je Evropa u veoma teškoj poziciji.

 - Nedostatak jasnoće o budućnosti Evrope je vrlo zabrinjavajući. Koja je krajnja tačka? Recimo da u narednim mesecima Ukrajinci naprave velike pomake. Gde se zaustaviti? Znaš li kada da staneš? Ako ne staneš, Rusija će biti primorana da eskalira. Ako se desi suprotno, u narednim mesecima Rusija napravi velike dobitke, a ne zna kada da stane, NATO će biti primoran da eskalira još jedan ciklus. Nadam se da će obe strane imati mudrost da znaju kada da stanu, kako bi postojala neka stabilnost. Ta tačka zaustavljanja dovodi do podele Ukrajine - rekao je on.