- Kada gradirate opasnosti na vojnom planu, vi govorite o izazovima, rizicima i pretnjama. Ovo je prevazišlo izazov, ovo prevazilazi rizik, ovaj trojni savez postaje pretnja - naglasio je Drecun.

Drecun je istakao da je jasno da je ovaj savez uperen protiv Srbije.

- Kada dve članice NATO-a, koje imaju jedan najsnažniji okvir za međusobnu vojnu saradnju, a to je sam NATO, prave neki dodatni podsavez i to sa delom teritorije međunarodno priznate države Srbije, vi jedino možete da izvučete zaključak da taj podsavez ima agresivan karakter i da je uperen protiv nekoga. U ovom slučaju protiv naše zemlje - rekao je Drecun za RTS.

On smatra da se iz političkih ciljeva Zagreba, Tirane i Prištine može vidite da oni imaju jedan dugoročan karakter.

- To nije politika ad hok, to je dugoročna politika i iz toga možete da izvedete zaključak kakva je to opasnost po nas - naveo je Drecun.

Drecun je istakao da će na najavljenoj vojnoj vežbi Hrvatska, Albanija i takozvano Kosovo uigravati svoje kapacitete i formirati jedinice koje mogu zajedno da deluju.

- To je ta interoperabilnost, to će biti uvežbano na ovoj vežbi, a tu je ključno uvežbavati komandovanje jedinicama - rekao je Drecun.

Govoreći o mogućnosti da se ovoj saradnji saradnji u nekoj formi približi i Crna Gora, Drecun je ocenio da iako je Ministarstva odbrane te zemlje demantovale takve navode, to nije presudno.

- Moguće, ali nije bitno. Najvažnije je to što Crna Gora mora da ispunjava uslove koje Hrvatska postavlja ako želi da postane članica Evropske unije, a ti uslovi su često upereni protiv države Srbije i protiv uspostavljanja i jačanja bilateralnog partnerstva između Srbije i Crne Gore - istakao je Drecun.

Ocenio je i da Zagreb nastoji da "obuzdava Srbiju u svim aspektima - političkom, ekonomskom i vojnom" i da je, kako tvrdi, "što je moguće više u geopolitičkom smislu okruži".

Drecun je rekao da Kfor, prema njegovim saznanjima, deo aktivnosti uz administrativnu liniju postepeno obavlja zajedno sa pripadnicima kosovske policije.

- Zašto Kfor ne obavesti našu javnost da je postepeno počeo da predaje nadležnosti koje su vezane za administrativnu liniju takozvanim kosovskim bezbednosnim institucijama - upitao je Drecun.

Tvrdi da se u patrolama Kfora uz administrativnu liniju nalaze i pripadnici takozvane kosovske policije.

- To znači da postepeno prenose i taj deo svojih nadležnosti na takozvane kosovske bezbednosne institucije - rekao je Drecun.

Dolazak Tačija znači slabljenje Aljbina Kurtija

Govoreći o predstojećoj prvostepenoj presudi Hašimu Tačiju i još trojici bivših čelnika takozvane OVK, Drecun je rekao da očekuje da Tači bude osuđen.

- Presuda će, prema najavama, po nekim tačkama optužnice, verovatno biti oslobađajuća, ali će biti Tači osuđen. Dužina kazne je pitanje, verovatno onoliko koliko je proveo u pritvoru - rekao je Drecun.

Ukoliko bi se Tači posle presude vratio na političku scenu u Prištini, Drecun smatra da bi to moglo da promeni odnos snaga među albanskim strankama i ojača opoziciju Aljbinu Kurtiju.

- Za političke prilike bi mogao da znači jedan pravac jačanja opozicije i pariranja Kurtiju, umanjivanja moći Kurtija - naveo je Drecun.

On je naglasio da, kada je reč o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, ne očekuje da bi povratak Tačija doneo bilo kakvu pozitivnu promenu.

- Što se tiče srpskog naroda, ništa dobro ne bi to donelo, bez obzira što se govori o tome da je on bio konstruktivan pre odlaska u zatvor. Ali sada ako bude izašao iz zatvora, zašto bi imao bilo kakav razlog da pokazuje bilo kakvo razumevanje za interese srpskog naroda - upitao je Drecun.

Na pitanje da li bi Beogradu ipak bilo lakše da razgovara sa Tačijem nego sa Kurtijem, Drecun je odgovorio da je to "moguće".

- Ako bismo pogledali ono što je radio pre odlaska u zatvor, onda je odgovor da. Ali sada je pitanje kako će se ponašati, da li mu je i šta obećano. Nema nikakve dileme da je napravljen politički dogovor moćnih zapadnih zemalja, bar nekih od njih, sa njim i rečeno mu je: 'Bićeš osuđen, recimo, toliko koliko si proveo, izlaziš, postaješ politički činilac, tvoji zadaci su ti, ti i ti'. Koji su zadaci, treba da vidimo - dodao je Drecun.

On je takođe ocenio i da bi početak strateškog dijaloga Srbije i Sjedinjenih Američkih Država mogao da utiče na budući pristup Vašingtona pitanju Kosova i Metohije.

- Ohrabruje zaokret Trampove administracije prema Srbiji, početak strateškog dijaloga. To bi značilo da će Tramp u narednom periodu odustajati od politike brutalnog pritiska na Beograd koji bi bio fokusiran samo na priznanje lažne države Kosovo i da će više ići na saradnju sa Beogradom - zaključio je Drecun.