"Remeti tu dinamiku samom činjenicu da je u ovih deset-jedanaest godina došlo do velikog broja otpriznavanja. Ako se ne varam, 28. I predsednik Vučić je najavio neka nova. Ali, suština nije toliko u politici otpriznavanja, koliko činjenica da kosovska državnost nije mogla da se potvrdi 17 godina i činjenica da je to neuspeli projekat. I to se vidi i na unutrašnjoj sceni", izjavio je Milivojević za Kosovo onlajn.

Milivojević je naglasio da tzv. Kosovo nije uspelo da se definiše "kao ozbiljna država ili demokratski prostor".

"I to je ključna činjenica. Otpriznavanje tome doprinosi i definitivno dovodi pitanje Kosova i Metohije na politički teren. Potpuno je jasno da se to na veštački način, silom, ne može potvrditi kao državnost i kao nešto što bi bilo faktor stabilnosti i bezbednosti", kazao je Milivojević.

Objašnjava da to sve više dolazi do izražaja "na ovaj ili onaj način".

"Ostaje činjenica da dve trećine čovečanstva ne priznaje Kosovo. I ostaje činjenica da i u Vašingtonu imamo jednu drugu vlast koja to vidi na jedan drugačiji način. Bez tih elemenata nije moguće realizovati kosovsku državnost na način kako je to neko zamislio na početku ovog veka", smatra Milivojević.

Komentarišući tvrdnju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da za tzv. Kosovo najsnažnije lobiraju Turska i još neke zemlje, ovaj diplomata kaže da nema dilemu da Priština najsnažniju podršku dobija od Nemačke i Velike Britanije, a da je tursko uporište u ovom procesu namera da preko albanskog faktora utvrdi svoje pozicije na Zapadnom Balkanu.

"Za Kosovo naglašeno, na prvom mestu lobira Nemačka i to na najdirektniji način. Nemačka polazi od svog strateškog stava da je Balkan interesna zona nemačke politike i da smatra da su granice na Balkanu određene tako što je Kosovo priznata država. Dakle, nove granice sa Srbijom bez Kosova i Metohije", ističe Milivojević.

Dodaje da je među zemljama koje aktivno lobiraju za Kosovo i Velika Britanija.

"Ona ima tradicionalne interese na ovim prostorima i pre svega sa antiruske pozicije. Ona smatra da je Srbija u zoni ruskog uticaja i smatra da uticaj Rusije dovodi u pitanje njene strateške neke interese", kazao je Milivojević.

Govoreći o ulozi Turske ovaj diplomata kaže da njenu poziciju treba posmatrati kroz nameru Tajipa Redžepa Erdogana da ovu zemlju promoviše kao regionalnu ili veliku silu.

Ističe da je uporište turske politike i turskih interesa na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi - albanski faktor.

"U stategiji 'dubine“ (Ahmeta) Davutoglua još s početka ovog veka to jasno figurira i Turci se toga nikada nisu odrekli. Turci vide albanski faktor kao okosnicu, infrastrukturu i stratešku opciju za nastup na ovim prostorima i na neki način za definisanje turskih interesa i prema jugoistočnoj Evropi, ali i prema regionu u celini. Tu imamo u vidu i Mediteran, imamo u vidu celo naše okruženje. Dakle, Turska nema drugog uporište, ako isključimo dijasporu, osim ovog bošnjačkog faktora, ali je taj faktor slabiji od albanskog faktora", ocenjuje  Milivojević.