Međutim, s obzirom na to da se ispostavilo da kroz tu organizaciju u stvari pojedini profesori niškog univerziteta pokušavaju da izvrše uticaj na političko i ideološko usmeravanje daljeg toka studentskih protesta, brojni članovi su je već napustili.

Pošto je shvatio da se NGP zloupotrebljava kako bi se studentski protesti politizovali, protivno volji studenata, tu organizaciju je prvi napustio jedan od njenih osnivača, profesor Dušan Aleksić, u čemu su ga sledile i njegove kolege sa Filozofskog fakulteta, profesori Sanja Ignjatović, Igor Stamenković i Bojan Blagojević, kao i profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Lazar Stojković. 

Ovaj njihov postupak je motivisan time što su prozreli nameru svojih kolega, koje su preuzele rukovođenje radom NGP, da studentske proteste zloupotrebe u cilju realizacije sopstvenih političkih aspiracija, te nisu želeli da budu „tihi svedoci“ manipulacije voljom studenata. Navedeno jasno ilustruje izjava profesorke Ignjatović, da je NGP napustila „zbog toga što ta organizacija ne pruža nikakvu podršku studentima, dok pojedini članovi, bez konsultacije sa drugima, studentima pokušavaju da nametnu svoj sistem vrednosti“.

Jasno je da će „podrška“ studentima od strane profesora koji su ostali u NGP zapravo biti usmerena na politizaciju protesta, uz jasnu nameru lidera te organizacije da se profilišu kao „opozicioni lideri“, koji će u narednom periodu, „na krilima studentskih protesta“ doći na vlast, te biti u mogućnosti da realizuju svoje lične materijalne interese.

Među njima se naročito izdvajaju dekanica Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović i profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Miroslav Ćirić, koji aktivno nastoje da instruišu studente da postupaju u skladu sa njihovim političkim ciljevima. 

Natalija Jovanović tokom poslednjih dana intenzivno obilazi studentske proteste u gradovima na jugu Srbije, gde se kao govornik obraća okupljenima, predstavljajući se kao „predstavnik studenata“, ali i „opozicioni lider“, čija je misija da donese promene, pokušavajući da na taj način politički „rehabilituje“ i svog supruga Branislava Jovanovića, poznatijeg po nadimku Banana, koji je u poslednje dve decenije promenio više stranaka, pri čemu je svaku od njih diskreditovao i upropastio, a kako bi, nakon odlaska u penziju koji očekuje tokom ove godine, uz njegovu pomoć obezbedila finansijski unosan „politički“ angažman. 

U svojim pokušajima vršenja uticaja na studentsku populaciju je još agresivniji Miroslav Ćirić, koji svakodnevno ulazi u verbalne konflikte sa studentima i profesorima, u želji da im nametne svoje političke i ideološke ideje i ekstremističke stavove. 

Jovanovićeva i Ćirić su u stavu studenata da ne žele da se njihovi protesti dovode u vezu sa opozicionim političarima, prepoznali priliku da se oni nametnu kao „lideri“ i profitiraju iz te situacije. Međutim, evidentno je da su njihove kolege veoma brzo i lako prozrele tu nameru, dok će sasvim izvesno i studenti to uskoro uvideti.