Za  

Komentarišući rad i odluke raznih plenuma, naš sagovornik kaže da u svemu tome ne vidi previše smisla:

- Svi ti neki zahtevi, koji nikako do kraja da saznaš šta tu zapravo fali, šta ne fali, šta nije ispunjeno… Sve je napravljeno tako da zapravo možda i nema nekog teoretskog kraja. Znači, možemo ovako da vozimo milion godina. U međuvremenu je već ogromna šteta nanesena Srbiji, finansijska, ajmo samo tako. Znači, zovite hotele pa pitajte da li ima otkazivanja rezervacija, zovite aviokompanije, zovite redom biznise da vidite da li već trpimo posledice ovakvog jednog neodgovornog ponašanja.

Antonijević ističe da je ključno da dođe do dijaloga jer u suprotnom “sami sebi pucaju ne u nogu nego u slepoočnicu”.

- Voleo bih da znam šta je alternativa dijalogu. Nama stalno su puna usta reči demokratija, puna su nam usta ovih vrednosti i onih vrednosti civilizacijskih. Odjednom ispada da neko neće uopšte ni da priča. Šta je onda sledeće - pita Antonijević. 

Kaže, umesto da se sedne, da se vidi da li tu postoji još nešto što bi trebalo da se uradi, usledilo je odbijanje razgovora:

- Profesori bi trebalo da kanališu te studente, ako ništa drugo, da se pojave između države i tih studenata, kao neko ko bi smirio tenzije i pokušao da nađe rešenje, ali sada su ušli u neku vrstu ropstva. Dakle, da radite svoj odgovorni društveni posao nećete, a pare hoćete. Samo pare hoćemo, ali nećemo da odradimo svoj posao - konstatovao je naš sagovornik.