Izveštaj Višeg javnog tužilaštva, u koji su mediji imali uvid, šalje jasnu poruku –

nije utvrđivala štetu za EPS, nije ustanovila da je kompanija oštećena, a svoju ulogu u celom predmetu prikazivala je kao mnogo veću nego što je zaista bila. Ironija je u tome što ona sada, mesecima kasnije, u javnosti govori o otkriću štete od 7,5 miliona evra, koju prvobitno nije ni konstatovala kao relevantnu.

Činjenice govore da je upravo EPS podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe u izgradnji industrijskog koloseka u Kostolcu, i to još 2019. godine. Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je prvobitno bilo zaduženo za ovaj predmet, procenilo je da slučaj treba prepustiti Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije u Beogradu, gde ga je 2021. preuzela

Dokumenti otkrivaju da je već na prvim sastancima sa policijom

konstatovala da nema elemenata za krivično delo, jer, kako je navela, odgovorna lica u EPS-u nisu imala nameru da zloupotrebe položaj, već su postupala kako bi izbegla štetu. Kasnije, u više navrata, ona je sama ignorisala dokaze, prebacila predmet na novog tužioca, a nakon što je dobila izveštaje policije, i dalje nije preduzimala konkretne korake.

Ovo sve baca potpuno novo svetlo na slučaj.

je sve vreme predstavljana kao heroina borbe protiv korupcije, dok su je mediji uzdizali u nebesa zbog njenog sukoba sa višim javnim tužiocem. Međutim, ovaj izveštaj pokazuje da nije bila vođa istrage, nije pokrenula hapšenja, a u više navrata je čak odugovlačila procese koji su mogli ubrzati ceo postupak.
Kada je slučaj napokon doveden do faze hapšenja, tek tada je uključena prva zamenica VJT, koja je, za razliku od Savović, jasno definisala štetu i dala nalog za dalje postupanje. Ovo je još jedan dokaz da je čitava medijska konstrukcija o „hrabroj tužiteljki“ bila isključivo u funkciji političke borbe i urušavanja institucija.

Najapsurdnije u čitavoj priči je da je Savović, nakon što je preseljena u drugo odeljenje istog tužilaštva, izašla u medije tvrdeći da su joj “vezane ruke” i da je njen premeštaj bio posledica istrage koju je vodila. Istina je, međutim, da je njen rad bio ispunjen propustima i da je Više javno tužilaštvo moralo da interveniše kako bi se predmet priveo kraju.

Javnost koja prati ovaj slučaj mora da se zapita – ko i zašto kreira lažne heroje i ko ima interes da kroz medijske konstrukcije podriva poverenje u institucije? Ovaj izveštaj daje jedan odgovor: u pitanju je borba za kontrolu pravosuđa, gde pojedinci sa jasnim političkim vezama pokušavaju da svoj nerad i nesposobnost predstave kao herojski čin.

I dok se neki mediji još uvek trude da Savović prikažu kao žrtvu, dokumenti pokazuju nešto drugo – ona je sve vreme vodila neodređenu istragu, zanemarivala ključne dokaze, a sada pokušava da se hvali rezultatima koje nije ni postigla. Ovo nije prvi, a verovatno ni poslednji put da se u Srbiji prave fiktivni borci protiv korupcije, dok se prava istina krije od očiju javnosti.

(

)

BONUS VIDEO