Globalna vojna moć danas se ne meri samo brojem vojnika ili visinom vojnog budžeta, već ukupnom sposobnošću jedne države da razvije, održava i projicira silu u realnim bezbednosnim uslovima. Upravo takav pristup primenjuje Global Firepower Index za 2025. godinu, koji je analizirao vojnu snagu čak 145 država sveta na osnovu više od 60 pažljivo ponderisanih kriterijuma.

Ovaj indeks ne rangira zemlje isključivo prema veličini vojske ili potrošnji na odbranu, već uzima u obzir celokupni vojni potencijal – od broja aktivnog i rezervnog sastava, preko količine i kvaliteta naoružanja, logističkih i industrijskih kapaciteta, infrastrukture, pa sve do geografskih faktora koji mogu imati presudan uticaj u slučaju sukoba. Ključni parametar rangiranja je tzv. PowerIndex (PwrIndx), pri čemu niža vrednost označava veću vojnu snagu.

Na globalnom nivou, Sjedinjene Američke Države zadržavaju ubedljivo prvo mesto kao vodeća vojna sila sveta. Njihova dominacija zasniva se na najvećem odbrambenom budžetu na planeti, floti od 11 nuklearnih nosača aviona, razgranatoj mreži baza širom sveta i tehnološki najnaprednijim vazduhoplovnim snagama. Prednost SAD-a dodatno osnažuju „stealth“ avioni, precizno navođeno oružje, sistemi za svemirski nadzor, kibernetičko ratovanje i snažna protivraketna odbrana, kao i savezništva unutar NATO-a.

Rusija svoju vojnu moć gradi pre svega na masivnim kopnenim snagama, ogromnim artiljerijskim rezervama i strateškim raketnim kapacitetima. Jedna je od država sa najvećom tenkovskom flotom na svetu i razvijenim sistemima protivvazdušne odbrane. I pored ekonomskih ograničenja, Moskva zadržava snažnu vojno-industrijsku bazu i veliko operativno iskustvo.

Kina je u poslednje dve decenije sprovela dubinsku modernizaciju Narodnooslobodilačke armije. Danas ima najveću stalnu vojsku na svetu i najveću ratnu mornaricu po broju plovila. Peking je intenzivno ulagao u raketne sisteme, sajber ratovanje, svemirske programe i tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, čime se pozicionirao kao jedan od ključnih globalnih aktera.

Indija se nalazi na četvrtom mestu, oslanjajući se na ogromnu bazu ljudstva, sve snažniju domaću vojnu industriju i strateški važan geografski položaj. Južna Koreja zauzima peto mesto zahvaljujući modernim kopnenim, vazdušnim i pomorskim snagama, kao i snažnom rezervnom sastavu, što je direktan odgovor na regionalne bezbednosne izazove.

U srednjem delu liste nalaze se Iran na 16. mestu, Izrael na 15. i Ukrajina na 20. poziciji, dok je u regionalnom kontekstu Balkana posebno zanimljivo poređenje vojnih kapaciteta.

Prema istom indeksu, Hrvatska se nalazi tek na 74. mestu, dok je Srbija rangirana znatno više – na 63. poziciji. Bosna i Hercegovina zauzima 132. mesto, Slovenija 96., Severna Makedonija 112., Crna Gora 127., dok je Kosovo pri samom dnu liste na 141. mestu.

Ovakav raspored jasno pokazuje da je Srbija, tokom poslednje decenije, sprovela sistematsko jačanje svojih oružanih snaga, čime je iskočila iz regionalnog proseka. Uprkos tome što se u Zagrebu često govori o modernizaciji Hrvatske vojske, podaci govore da ta ulaganja još uvek nisu dovoljna da Hrvatsku pozicioniraju ispred Srbije po ukupnoj vojnoj moći.

Ipak, zbirni rezultati Global Firepower Indexa pokazuju da Srbija, zahvaljujući kontinuiranim ulaganjima, modernizaciji naoružanja i jačanju ljudstva, danas raspolaže najsnažnijom vojskom u regionu – činjenicom koju sada, makar posredno, priznaju i hrvatski izvori kroz same rang-liste koje objavljuju.