Pokret Evropa sad sve manje liči na političku snagu koja je došla da menja sistem, a sve više na projekat koji preuzima i projekte DPS-a i njihov mentalni sklop. Ne samo infrastrukturu, ne samo kadrove, već i narativ straha, paranoje i večitog traženja „unutrašnjeg neprijatelja“.

Umesto da pogledaju istini u oči i priznaju da su nasledili – i nastavili – sporne projekte bivšeg režima, oni biraju lakši put: svuda vide zaveru Beograda i Aleksandra Vučića. Ako se građani bune – to je „srpski uticaj“. Ako se meštani organizuju – to je „hibridni rat“. Ako neko kaže „ne“ – to je „zavera“.

Kako Borba piše stvarnost je mnogo jednostavnija i zato mnogo opasnija po njih.

Dok Hrvatska mesecima otvoreno ponižava Crnu Goru – od broda Jadran, preko Morinja, do imovine, simbola i ucena – Evropa sad ćuti. Nema teorija zavere, nema „stranog uticaja“, nema dramatičnih saopštenja. Tamo gde stvarni pritisak postoji, oni gledaju u pod. Tamo gde im je lakše, izmišljaju neprijatelja.

Najbolji primer te političke hipokrizije je Botun.

Priča o kolektoru nije počela juče, nije počela sa ovom Vladom, nije počela sa Milojkom Spajićem, a sigurno nije počela sa Aleksandrom Vučićem. Taj projekat je star više od 20 godina. Meštani se od prvog dana bune. Bune se protiv lokacije, protiv netransparentnosti, protiv nametanja odluka bez dijaloga. I to su radili u vreme kada Vučić nije bio vlast ni u Srbiji, niti politički faktor u Crnoj Gori.

Ali Evropa sad, umesto da prizna da je nastavila DPS-ove puteve, DPS-ove greške i DPS-ove metode, bira da radi ono što je DPS radio decenijama:
– da ne priznaje sopstvenu odgovornost
– da ne čuje građane
– da umesto rešenja traži „izdajnike“

Kada nema argumenata – traži se zavera.
Kada nema odgovora – izmišlja se Beograd.
Kada nema hrabrosti da se prekine sa DPS-om – preuzima se njihov narativ.

Problem Evrope sad nije u tome što ih „ruše drugi“. Problem je u tome što sami preuzimaju obrasce vlasti protiv kojih su navodno došli. A vlast koja u svakom protestu vidi neprijatelja, a u svakom nezadovoljnom građaninu „zaverenika“, suštinski se ne razlikuje od one koju je zamenila.

Crna Gora nema problem sa zaverama.
Ima problem sa lošim odlukama, nasleđenim projektima i vlastima koje nemaju snage da priznaju grešku.

Sve ostalo je dimna zavesa.

Bonus video: