Početak 2026. godine obeležen je nizom incidenata koji su, prema oceni velikog dela javnosti, pokazali da delovanje blokadera sve češće izlazi iz okvira političkog izražavanja i prerasta u otvoreno nasilje, fizičke napade i brutalnu retoriku usmerenu ka pojedincima.

Jedan od najšokantnijih događaja zabeležen je u Čačku, u noći između 13. i 14. januara, tokom obeležavanja Srpske nove godine. Tokom javnog nastupa, grupa blokadera fizički je napala legendarnu pevačicu Anu Bekutu i članove njenog benda, gađajući ih ledenim grudvama i komadima leda.

Na dostupnim snimcima jasno se vidi da su ledenice pogađale pevačicu i muzičare u predelu glave i tela. Iako, srećom, nije bilo težih povreda, sam čin predstavlja ozbiljan bezbednosni incident i brutalan oblik nasilja nad ženom i umetnicom čija karijera traje više od četiri decenije. Javnost je posebno naglasila da je napad na ženu, javnu ličnost i umetnicu takvog renomea duboko sramotan i potpuno nedopustiv.

Ovaj incident je, prema brojnim reakcijama građana, doživljen kao jasan signal da su blokaderske aktivnosti ušle u opasnu fazu, u kojoj se ne biraju mete, niti sredstva.

Samo nekoliko dana kasnije, 18. januara, Čačak je ponovo bio poprište zabrinjavajućih scena. Tokom skupa blokadera, zabeležen je težak slučaj javnog verbalnog nasilja i otvorenog pozivanja na fizičko zlostavljanje političkih neistomišljenika. Blokaderka Ljiljana Bralović pred okupljenima je izgovorila niz uznemirujućih i agresivnih poruka koje su, prema oceni javnosti, predstavljale direktno podsticanje na nasilje i dehumanizaciju.

Njene reči, u kojima se otvoreno govori o „jahanju“, „šutiranju“, „katranu i perju“, izazvale su snažan šok i osudu, jer takva retorika ne ostavlja prostor za politički dijalog, već poziva na linč i fizičko obračunavanje. Posebno zabrinjava činjenica da su ove izjave izgovorene javno, pred okupljenima, bez ikakvog pokušaja da se nasilna poruka ublaži ili ogradi.

Nakon skupa, deo učesnika nastavio je sa agresivnim ponašanjem, gađajući jajima transparent sa likom predsednika Republike, čime je dodatno pojačana atmosfera mržnje, netrpeljivosti i nasilja.

Ovi događaji, koji su se dogodili u kratkom vremenskom razmaku, za mnoge predstavljaju jasan dokaz da je blokadersko delovanje ušlo u fazu ozbiljne eskalacije. Umesto političkih ideja, programa i argumenata, javni prostor sve češće ispunjavaju pretnje, fizički napadi, uvrede i pozivi na nasilje.

Građani u više sredina izražavaju zabrinutost zbog ovakvog razvoja događaja, ističući da nasilje, bez obzira na politički povod, ne može biti sredstvo borbe u demokratskom društvu. Posebno se ukazuje na potrebu da nadležni organi jasno reaguju, identifikuju odgovorne i sankcionišu one koji učestvuju u napadima, pretnjama i širenju govora mržnje.

Početak 2026. godine tako je, umesto smirivanja tenzija, doneo niz incidenata koji su otvorili ozbiljno pitanje bezbednosti, granica političkog delovanja i odgovornosti onih koji nasilje predstavljaju kao legitiman oblik protesta.