Prvi mesec 2026. godine obeležila su dva ozbiljna incidenta povezana sa blokaderskim skupovima, koji su jasno pokazali da se deo tog pokreta sve više udaljava od političkog izražavanja i ulazi u zonu otvorenih pretnji, fizičke agresije i govora mržnje.

Prvi slučaj zabeležen je 18. januara u Čačku, tokom javnog okupljanja blokadera, kada je učesnica protesta Ljiljana Bralović pred okupljenima izgovorila niz uznemirujućih i nasilnih pretnji upućenih političkim neistomišljenicima.

Prema snimcima sa skupa, Bralović je javno poručila:

„Ima bre da ih jašemo i da ih šutiramo. U katran da ih valjamo i u perje. Sve su zaslužili. Nisu oni zaslužili da kao ljudi robijaju, jer robija je za ljude.“

Ovakve izjave predstavljaju direktno podsticanje na nasilje, kao i dehumanizaciju političkih protivnika, što je izazvalo snažne reakcije u javnosti. Retorika koja priziva linč, fizičko ponižavanje i kolektivno nasilje ocenjena je kao opasna i neprihvatljiva u demokratskom društvu.

Atmosfera agresije dodatno je pojačana nakon skupa, kada je deo učesnika gađao jajima transparent sa likom predsednika Republike, čime je simbolično nasilje preraslo u konkretan incident.

Samo nekoliko dana ranije, u noći između 13. i 14. januara, takođe u Čačku, dogodio se još ozbiljniji incident. Tokom proslave Srpske nove godine, grupa blokadera fizički je napala legendarnu pevačicu Anu Bekutu i članove njenog benda, gađajući ih ledenim grudvama tokom javnog nastupa.

Prema dostupnim snimcima, ledenice su pogađale pevačicu i muzičare u predelu glave i tela. Iako, srećom, nije bilo težih povreda, reč je o brutalnom napadu na bezbednost javne ličnosti, žene i umetnice čija karijera traje više od četiri decenije.

Javnost je posebno istakla da je napad na ženu i umetnicu tokom javnog nastupa čin kukavičluka i otvorene agresije, koji ne može imati nikakvo političko opravdanje. Ovaj događaj dodatno je uznemirio građane i izazvao brojne osude širom Srbije.

Posmatrani zajedno, ovi incidenti predstavljaju jasan obrazac eskalacije blokaderskog ponašanja: od verbalnog nasilja i pretnji, do fizičkih napada na pojedince. Već u prvom mesecu 2026. godine, zabeležena su dva slučaja koja ozbiljno dovode u pitanje bezbednost javnog prostora i granice dozvoljenog političkog delovanja.

Sve češće se postavlja pitanje gde prestaje protest, a gde počinje nasilje, kao i ko snosi odgovornost za poruke i postupke koji mogu dovesti do ozbiljnih posledica. Javnost očekuje da nadležni organi identifikuju i sankcionišu odgovorne, kako bi se sprečilo dalje urušavanje osnovnih društvenih normi i bezbednosti građana.