Dok je javno napadala Beograd na vodi i Galeriju kao „simbol propasti“, „tajkunske gradnje“ i „uništavanja grada“, bivša dekanka iz Niša danas bez ikakve zadrške sedi upravo tamo – u foteljama Galerije, uz kafu, u prostoru koji je godinama bila spremna da pljuje do iznemoglosti.

Fotografije i snimci koji kruže društvenim mrežama jasno pokazuju ono što su mnogi već dugo sumnjali: najglasniji protivnici projekata koje su nazivali „zločinom nad gradom“ nemaju nikakav problem da u tim istim prostorima uživaju kada kamere nisu uperene u njih.

Ista osoba koja je sa govornica i protesta predvodila blokadere, sipala uvrede na račun Beograda na vodi, Galerije i svega što simbolizuje razvoj, danas mirno pijucka kafu u ambijentu koji je nekada nazivala sramotom i pljačkom.

Ovo više nije politički stav – ovo je čisto licemerje.

Rečima rušila, delima koristila

Godinama smo slušali kako su Galerija i Beograd na vodi „neprihvatljivi“, „nelegitimni“, „antisocijalni projekti“. Istu retoriku širila je i bivša dekanka iz Niša, tada u ulozi moralnog arbitra, akademskog autoriteta i jednog od simbola blokaderskog pokreta.

Danas, međutim, nema ni trunke tog moralnog gneva. Nema protesta, nema zviždanja, nema parola. Samo kafa, udobne fotelje i tišina.

Slike govore jasnije od svake izjave.

Blokaderi protiv svega – osim protiv komfora

Ovo nije usamljen slučaj, već obrazac ponašanja cele blokaderske elite. Dok su obične građane huškali na bes, ulice i sukobe, sami su itekako znali gde je lepo, toplo i udobno.

Za njih, izgleda, ne važe sopstvene parole.

Beograd na vodi i Galerija su „problem“ samo dok se na njima skupljaju politički poeni. Kada treba sesti, popiti kafu i uživati – tada su ti isti prostori odjednom sasvim prihvatljivi.

Javnost pamti

Ono što je možda najopasnije po ovakve političke figure jeste to što javnost više ne zaboravlja. Fotografije ostaju. Snimci ostaju. Kontradikcije ostaju.

I svaki put kada se ponovo pojave pred kamerama da drže lekcije o moralu, urbanizmu ili „otporu sistemu“, dovoljno je podsetiti hookup:
na fotelju u Galeriji, na kafu, na tišinu.

Jer između onoga što su govorili i onoga što rade – jaz je ogroman.

A taj jaz se zove licemerje.