Pre nekoliko dana predsednik SANU Zoran Knežević izjavio je da Akademija bira način i trenutak oglašavanja i da to čini sa merom i pažljivo, ali da potom stoji čvrsto iza rečenog. On je govorio o zahtevu studenata za raspisivanje izbora, studentskoj listi i sličnim temama. Sve rečeno je u sadašnjem trenutku dosta tačno.

Ali zašto je izostala reakcija SANU povodom dešavanja u državi nastalih krajem 2024. i tokom 2025. godine?

Da se podsetimo da je SANU osnovana 1886. godine kao Srpska kraljevska akademija, da je od 1947. do 1960. godine nosila naziv SAN, a da od 1960. godine nosi ime Srpska akademija nauka i umetnosti. Kao što se vidi, tokom čitavog svog postojanja Akademija ima prefiks „srpska“.

Kako je onda moguće da SANU nije našla za shodno da se krajem 2024. ili tokom 2025. godine zvanično oglasi povodom blokade i uzurpacije fakulteta od strane grupe studenata koji su sprečavali i sprečili desetine hiljada svojih kolega širom Srbije da dobijaju znanje za koje su se opredelili?

Ovakvo urušavanje našeg visokog školstva ovakvim vidom samodestrukcije apsolutno je bilo nepoznato u čitavoj istoriji postojanja SANU.

Zar ne bi bio zadatak Akademije nauka da upozori studente da to što rade ne sme biti vid iskazivanja bilo kakvog nezadovoljstva vlašću, jer za to postoje drugi načini?

Akademici se nisu oglašavali ni da upozore na urušavanje srednjeg, pa čak ni osnovnog obrazovanja, time što su maloletna deca blokirala srednje škole, a čak i neki roditelji odbijali da dovode decu u osnovne škole.

Bez upuštanja u bilo kakva politička pitanja ili bavljenje politikom, dovoljno je bilo da „besmrtnici“ prilikom ulaska u svoje zdanje u Knez Mihailovoj ulici svaki put pročitaju tablu sa nazivom ustanove na kojoj piše Srpska akademija nauka i umetnosti.

Nije ovo ništa čudno kada se zna da se na čelu nekih odeljenja SANU nalaze ljudi koji u Akademiju unose i svoja politička uverenja. Normalno je da svaki član Akademije ima svoja politička uverenja, ali mnogi od njih su ljuti protivnici ove vlasti, što javno iznose već dvanaest godina u medijima.

I pored svega, očekivalo se da Akademija zauzme stav da urušavanje kompletnog prosvetno-naučnog sistema Srbije ne može biti vid političke borbe, ko god da je na vlasti ili u opoziciji, jer je to pitanje od nacionalnog značaja.

Kakvo znanje imaju sadašnji srednjoškolci i osnovci? Kakvo znanje imaju studenti posle skoro dve izgubljene godine?

Jedno su ocene u knjižicama i indeksima, a drugo je znanje. Očekivalo se da o tome svoj sud iznese Srpska akademija nauka i umetnosti.