Odluka da tokom NATO agresije 1999. godine odbije da bombarduje Srbiju, kapetana broda grčke ratne mornarice Marinosa Ricudisa koštala je karijere.
Rečima: "Kao pravoslavac ne mogu da učestvujem u napadu na bratski narod", Ricudis se tada oglušio o naređenje i vratio brod u luku umesto da uplovi u Jadran. Time je zapečatio svoju sudbinu.

Iako su mnogi grčki mornari stali uz njega, Vojni sud ga je 1999. godine osudio na dve i po godine zatvora. Pritvorom se, nažalost, nisu završile njegove nedaće – suđeno mu je pred devet sudova i izbačen je iz službe.

Nikad se nisam pokajao zbog odluke koju sam doneo 

Ovaj neverovatan čovek, kojeg zna svaki Srbin i koji u našoj državi ima nekoliko murala i kojem je sveti arhijerejski sinod SPC dodelio orden svetog cara Konstantina, nikada se nije pokajao zbog odluke koju je doneo.

- Mnogi ljudi su to lepo opisali, u istoriji je ostao jedan mali odlomak da se o njemu piše – o vojniku koji je odbio da ubije, bez obzira na cenu mog života, pa čak i smrti. Ne govorimo o činjenici da su me samo otpustili, nego su naredili i da me strpaju u zatvor.  U zakonu postoji i jedan član koji govori o električnoj stolici, meni su govorili da će me streljati. Ja sam ponosan zbog svega što sam uradio i to nikad ni za šta ne bih menjao, ni za ceo svet. Taj osećaj prave slobode koji vam daruje da stojite uspravno i da se suprotstavite svim izgledima u budućnosti... Želim da svi ljudi budu svesni da i sada stojim gde sam stajao i tada, gde su stajali i mnogi drugi vojnici NATO koji su poslušali naređenje da ubijaju Srbe ili bilo koji drugi narod da bi zaradili mnogo novca. Ali, novac nije smisao života, već vaša ubeđenja i duhovne vrednosti. Te iskrene vrednosti će nas podržati u najkritičnijim momentima u našem životu i odlučiti o našoj sudbini, jednom kad nas više ne bude - rekao je svojevremeno Ricudis.

On je svojevremeno pričao i o tome kako su se Grci osećali zbog toga što je uradio kao i da li je bilo  "protivnika" među njegovim prijateljima i članovima porodice:

- Pravi Grci, u pravom smislu te reči, su ponosni zbog onoga to sam uradio i sa ponosom o tome pričaju. Ali, znate i sami da u Grčkoj ne žive samo „pravi Grci“... Istina je, međutim, da me nije briga šta ljudi misle. Ono što pokušavam da uradim jeste da živim na isti način kao što bih živeo da ništa od toga nisam uradio.- rekao je Ricudis.

Murali u čast Ricudisa

Kada je reč o muralima u njegovu čast koji postoje u Srbiji, rekao je da ih nije video ali je izrazio veliku želju da dođe u Srbiju i vidi murale:

- Nažalost, nisam ih video iako bih to baš želeo. Moji planovi me trenutno ne dovode u Srbiju, ali bih rado došao da posetim srpski narod koji je oduvek podržavao Grke. Kada govorimo o muralima, vaši ljudi su ih naslikali da bi meni iskazali zahvalnost, a istina je da sve što želim jeste da ja izrazim zahvalnost vašem narodu. Jer, pre nego što sam doneo odluku da ne poslušam naređenje i ne bombardujem Srbiju, koju sam doneo iz srca, gledao sam hrabri otpor srpskog naroda i hrabre vojnike koji su se borili protiv satanskih NATO sila. To je bio ključan momenat koji me je inspirisao da pratim istinski zakon, zakon Isusa Hrista. Šta više, želja mi je da izrazim zahvalnost vašem narodu koji je sve izdržao. Da, istina je, inspirisali ste svet vašom neverovatnom hrabrošću.Ono što želim da kažem jeste da vi niste iskazali zahvalnost meni, već Bogu, iako je na muralima nacrtan moj lik. Jer ja sam stavio Božji zakon pre svega, a to je zakon ljubavi prema bližnjem, stavio sam ga iznad svakog drugog zakona. To sam učinio u ime Hrista, jer on daje tu unutrašnju snagu da se borite protiv zmija i škorpiona, protiv sve moći neprijatelja, ništa nas ne može povrediti. To je jedina istina, da nas povezanost i ljubav približi Bogu. I zato moram da kažem da mi ti murali mnogo znače, da ih mnogo volim i da sam zahvalan vašem narodu jer umeju da iskažu svoju ljubav, bez granica. - kazao je Ricudis.

Orden od SPC za Ricudisa

On je govorio i o SPC koja ga je nagradila kao vojnika koji je odbio da ubija:

- Istina je, Srpska pravoslavna crkva me je nagradila kao vojnika koji je odbio da ubije i to je jedna stranica istorije koja je, da tako kažemo, namenjena meni i ponosan sam zbog toga. To je najveće dostignuće u mom životu i voleo bih da to učinim ponovo u ime Hrista. Reći ću vam samo da je ta medalja u mom srcu i zbližila me je sa Svetim Konstantinom. Učinila je da se ja osećam poput cara zbog sve ljubavi koje mi dajete. I ne samo meni, nego čitavom mom narodu. Najvažnija stvar jeste da pomažemo jedni drugima u budućnosti, kao nacije, da održimo dobre veze, s obzirom na to da nas ujedinjuje i divna pravoslavna vera. - zaključio je Ricudis.

Ricudis je kako kaže u Srbiji  bio samo jednom, ali se nada  da će to u budućnosti ispraviti i da će opet doći.

Poruka za srpski narod

- Srpskom narodu imam da poručim jedno. Sledite Boga i to činite uvek, tada niko neće moći da vas pokori.Voleo bih da upoznam vaše svece i vaše hrabre vojnike i da ih pozdravim kao istinske ratnike. Ti vojnici i svetitelji su učinili da Srbija sve preživi kroz istoriju.- istakao je Ricudis.