Od jutros traje prava lavina dezinformacija koju su, bez ikakve provere, počeli da šire pojedini opozicioni krugovi i njima bliski mediji, predvođeni portalom N1. U centru cele priče našla se navodna informacija da je ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani trebalo da poleti iz Rima ka Beogradu, ali da je njegov let otkazan u poslednjem trenutku. insinuirajući da je otkazao viđanje sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da je ova tvrdnja zasnovana na neproverenim i neimenovanim „diplomatskim izvorima“, bez ikakve zvanične potvrde ili dodatne provere. Uprkos tome, vest je plasirana kao gotovo sigurna informacija, što otvara ozbiljna pitanja o profesionalnim standardima i odgovornosti prema javnosti.

Na tu priču odmah su se nadovezali pojedini opozicioni akteri i blokaderski krugovi, među kojima i Zdravko Ponoš, koji su bez zadrške počeli da šire narativ o navodnom „otkazivanju“ posete i njegovim političkim implikacijama.

Međutim, vrlo brzo se ispostavilo da je cela konstrukcija zasnovana na netačnim pretpostavkama. Naime, u trenutku kada je navodno trebalo da poleti iz Rima, Antonio Tajani se nalazio u Ukrajini, što je javno poznata informacija. Postavlja se logično pitanje – kako je uopšte mogao da poleti iz Rima ako nije ni bio tamo?

Istina je stigla kroz zvanično saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Republike Italije, koje je jasno razjasnilo situaciju. U saopštenju se navodi da je poseta ministra Tajanija Beogradu odložena zbog problema u rasporedu obaveza, nastalih usled kašnjenja njegovog izlaska iz Ukrajine i prolaska kroz Poljsku.

Dakle, ne radi se ni o kakvom misterioznom otkazivanju leta u poslednjem trenutku, već o logističkim i vremenskim okolnostima koje su uticale na promenu plana puta. Poseta je bila organizovana povodom ceremonije potpisivanja ugovora o učešću Italije na Expo Beograd 2027 i biće ponovo zakazana u dogovoru sa srpskim vlastima.

Ovaj slučaj još jednom pokazuje kako se neproverene informacije, kada se plasiraju bez odgovornosti, lako pretvaraju u političko sredstvo za širenje panike i manipulaciju javnošću. Takođe, ogoljava i način na koji pojedini akteri, u nedostatku činjenica, pribegavaju konstrukcijama koje se brzo raspadaju pred zvaničnim podacima.

Na kraju, ostaje utisak da su oni koji su najglasnije govorili – prvi pali na sopstvenoj priči.