Šef vojvođanskih blokadera i separatista Dinko Gruhonjić na brutalan način je udario na Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) i državu Srbiju.
 
Naime, na njegovom portalu Autonomija osvanuo je, malo je reći skandalozan, tekst u kom se na monstruozan način udara na sve srpsko.

Tekst je "delo" autora Pavla Radića, koji je objavljen s naslovom: "Vučić i Porfirije naumili da prave još stariji, ugledniji i još srpskiji Univerzitet".

U ovom tekstu se, između ostalog, Srbi optužuju za šovinizam i ekstremni nacionalizam, kao i za sve nedaće koje su narode na ovim prostorijama zadesile u novijoj istoriji. Opisani su kao jedini krivci za rat, kao agresori, a posebno kao oni koji su drugima uništavali život. 

- Kad su u jesen 1991. godine - za vreme bombardovanja Dubrovnika od strane JNA i rezervistva Crne Gore i Hercegovine tadašnjeg zajapurenog Karadžićevog "ratnog komandanta Trebinja" Božidara Vučurevića koji je slavio rušilački pohod na Dubrovnik i Konavle neki novinari pitali što se uništava civilizacijska baština svetski poznatog dragulja, predratni vozač kamiona (zvani Boža volan) i guslar koji je u ratnom haosu dospeo do ratnog komadanta pitomog Trebinja – Boža volan je odgovorio kad grad konačno oslobodimo napravićemo "i stariji, i ljepši grad" - piše u ovom sramnom tekstu, pa se nastavlja:

"Duh prostaštva i rušilaštva Bože volana - koji je među nacionalizmom, šovinizmom i ratnim ludilom tada narajcovanim masama istican kao primer velikog patritozma "prostog čoveka iz naroda" - kako vidimo opstao je do danas. I to ne po provincijskim zabitima i kafanskim mudrovanjima. Eno ga na najvažnijim srpskim adresama - u Vladi Srbije i Patrijaršiji SPC - kod Vučića i patrijarha Porfirija. Bez njihovih radikalsko-klerikalnih "prosvetiteljskih vizija" nije se moglo niti može planirati osnivanje novog univerziteta u Srbiji (u prestonom Beogradu, gde bi drugo, kao kontrast "od naroda i države odmetnutog" postojećeg državnog univerziteta kojeg su zarobili blokaderski profesori, dekani i rektori, sve sami mrzitelji Srbije i neprijatelji je l’da epohalnog napretka Srbije kakvog istorija ne pamti, dakako pod vođstvom Šešeljevog najboljeg đaka). Tercira mu ponizni vrh SPC ogrezao u vlastoljublju, srebroljublju i hedonizmu, za nauk jevanđelja ko te bre pita".