Ministar spoljnih poslova Češke, Macinka, tokom javnog obraćanja izneo je stavove koji su izazvali veliku pažnju, posebno kada je reč o pitanju Kosova i odnosa prema Srbiji. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić bio je prvi gost kod novog ministra nakon njegovog stupanja na funkciju. Macinka je tokom razgovora jasno poručio da se Kosovo posmatra kao pitanje koje se tiče Srbije, a ne kao međunarodno pitanje u koje bi trebalo da se mešaju drugi.

Prema tim navodima, ministar je rekao da Češka ima razumevanja za poziciju Srbije, kao i da je odluka o priznanju Kosova doneta pre gotovo dve decenije, u potpuno drugačijem istorijskom i političkom kontekstu.

Međutim, ukazano je da su pojedini mediji iz Srbije preneli samo deo njegove izjave, fokusirajući se na to da je tadašnja odluka doneta pod pritiscima, dok je zanemaren deo u kojem je jasno istakao da se radi o pitanju koje treba da rešavaju Srbija i region.

U svom obraćanju, ministar je naglasio da ne vidi potrebu da se spolja meša u to pitanje, niti da ima ambiciju da komentariše unutrašnje konflikte.

Podsetio je i na odluku češke vlade iz perioda kada je ministar spoljnih poslova bio Karel Švarcenberg, kada je Češka priznala Kosovo. Kako je naveo, tadašnja vlast je, prema njegovom mišljenju, u određenoj meri popustila pod pritiscima i okolnostima tog vremena, uključujući i političke uticaje i odnose koji su postojali, između ostalog i sa tadašnjim američkim strukturama.

Ministar je dodao da je tada možda moglo da se postupi opreznije i promišljenije, ali da sadašnja vlada želi da vodi drugačiju politiku, bez naglih i simboličnih poteza, već uz promišljene korake.

Posebno je naglasio da pitanje Kosova vidi kao regionalno pitanje, koje treba da reše oni kojih se direktno tiče, a ne kao temu u koju bi trebalo da se uključuje čitava međunarodna zajednica.

Govoreći o mogućem rešenju, istakao je da veruje da bi kompromis bio najbolji put, ali je istovremeno naglasio da spoljne sugestije često nisu od koristi.

Kao primer naveo je razdvajanje Češke i Slovačke, koje je, kako je rekao, prošlo mirno upravo zato što su odluke donosili sami, bez prevelikog uticaja sa strane.

Na kraju je poručio da razume složenost situacije, uključujući istorijske, kulturne i društvene aspekte, i da je svestan da mnoga pitanja i dalje nisu rešena, ali da upravo zbog toga smatra da je dijalog između samih aktera ključan.