Od kada je Vladan Đokić stupio na funkciju rektora 2021. godine, Univerzitet u Beogradu beleži kontinuirani pad na međunarodnim rang-listama. Prema GLOBAL 2000 listi Centra za svetsko rangiranje univerziteta, te godine Univerzitet je zauzimao 348. mesto, da bi već od 2023. usledio pad - najpre na 362. poziciju, zatim 2024. na 376, a 2025. godine na 387. mesto. Ovaj rezultat ujedno je i najslabiji još od 2018. godine, što jasno ukazuje na negativan trend koji traje već nekoliko godina.
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković ocenjuje za Alo! da je ovakav razvoj događaja bio očekivan i da su uzroci pada duboko povezani s načinom na koji je Univerzitet funkcionisao u prethodnom periodu.
„Nekada su studenti iz regiona dolazili u Beograd jer je Univerzitet imao autoritet, tradiciju i kvalitet. Danas imamo potpuno obrnut proces - mladi odlaze, jer gube poverenje u instituciju koja je prestala da ispunjava svoju osnovnu funkciju“, ističe Petričković.
On navodi da je ključni problem to što su fakulteti, umesto mesta obrazovanja i naučnog rada, postali prostor političkog delovanja.
„Protest jeste legitiman oblik izražavanja nezadovoljstva, ali blokade nastave direktno uskraćuju pravo studentima koji žele da studiraju. Time se narušava osnovna funkcija univerziteta. Visoko obrazovanje ne može i ne sme da bude platforma za političku promociju i ostvarivanje političkih ambicija“, naglašava on.
Prema njegovim rečima, takav pristup doveo je do ozbiljnog narušavanja akademskih standarda i ugleda institucije.
„U periodu blokada fokus nije bio na nastavno-naučnom radu, već na političkim aktivnostima. Narušeni su naučni rezultati, dostojanstvo i kompetentnost nastavnog kadra, a autoritet Univerziteta je ozbiljno urušen“, upozorava Petričković.
On dodaje da su posledice vidljive i van granica Srbije, kao i da Univerzitet u Beogradu više nema poziciju koju je nekada imao u regionu.
„Dok naš univerzitet beleži pad, pojedini univerziteti iz regiona napreduju. Nekada su studenti dolazili kod nas, a danas odlaze na druge strane jer više ne vide Beograd kao pouzdanu akademsku sredinu“, navodi on.
Kako kaže, šteta koja je naneta je ogromna i višeslojna - materijalna, institucionalna i društvena - a njen oporavak neće biti brz.
„Pad kvaliteta je drastičan i biće potrebne godine da se stvari vrate na prethodni nivo. Ugled se lako izgubi, ali se teško vraća“, ističe Petričković.
Kao ključni korak ka oporavku, on vidi utvrđivanje odgovornosti i sistemske promene u visokom obrazovanju.
„Neophodno je da oni koji su doveli do ovakvog stanja snose odgovornost. Bez toga, kao i bez suštinskih promena u sistemu i jasnijeg definisanja nadležnosti fakulteta, teško je očekivati oporavak Univerziteta u Beogradu“, zaključuje Petričković.


Zorana Mihajlović: Sve što dotakne, Ðokić uništi 
Vladan Ðokić vredan je samo kada je u pitanju jedna stvar, a to je uništavanje. Nisu to prazne priče i neosnovane kritike, jer rezultati Centra za istraživanje rejtinga univerziteta najbolje govore o Ðokićevom učinku, poručuje profesor doktor Zorana Mihajlović.
U izjavi za Alo! kaže da je Ðokić, godinu dana posle izbora na funkciju, propustio da povuče pravi potez:
- Ostavku je trebalo da podnese čim je Univerzitet počeo da pada na listi. Za samo četiri godine, Univerzitet je pao za više od 30 mesta. Unizio je kvalitet obrazovanja.

 Drid: Što Đokić uzima više para, univerzitet sve više propada 
Koliko god se Srbija trudila da ulaže u obrazovanje, rezultati Centra za svetsko rangiranje univerziteta dokazuju da je Vladan Ðokić kao rektor nema rezultat. Pad na 387. mesto pokazuje da je upravljanje bilo loše, te da nema reči koja bi opravdala ovaj sunovrat, ocenio je u izjavi za Alo! Patrik Drid, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.
- Taj pad je utoliko teži i zabrinjavajući ako se zna da država, odnosno Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja, izdvaja sve više sredstava za fakultete, dok istovremeno istraživački rezultati, naročito na onim fakultetima koji dobijaju najviše novca, postaju sve slabiji. To znači da problem očigledno nije samo u nivou finansiranja, već u načinu upravljanja, raspodeli prioriteta, odsustvu jasne razvojne politike i nepostojanju odgovornosti za rezultate - kaže on.
- U praksi, takav trend donosi pad ugleda, slabiju međunarodnu poziciju u borbi za projekte, partnere i talente, ali i najgoru moguću unutrašnju poruku - da univerzitet više ne ide napred, već troši sve više resursa da bi opravdao sopstveno nazadovanje - zaključuje Patrik Drid.