Pre više od 25 godina, srpski slikar i publicista Dragoš Kalajić govorio je o tome kakva je reforma obrazovanja potrebna Srbiji i zašto smatra da bi zemlja trebalo da sačuva i unapredi evropski sistem školstva.

U svom izlaganju kritikovao je američki model obrazovanja, tvrdeći da Evropa, posebno njen istočni deo, ima kvalitetniji i očuvaniji obrazovni sistem.

Kalajić je posebno upozoravao na razbijanje drugarstva, solidarnosti i zajedništva među decom kroz promene u školskom sistemu, ističući da je očuvanje evropskog obrazovnog modela pitanje kulturnog i civilizacijskog opstanka.

On je jasno naznačio da američki sistem obrazovanja ne bi trebalo da se uzima kao uzor.

"Ko uzima američki sistem obrazovanja kao uzor očigledno nema pojma šta znači obrazovanje, jer upravo američki sistem obrazovanja poslednje je što bi trebalo da bude za ugled. Upravo zato Sjedinjene Američke Države godinama i decenijama uvoze "sivu materiju", odnosno mozgove iz Evrope, jer jednostavno nisu u stanju da proizvedu takav kadar.

Pogotovo je važan evropski sistem obrazovanja u Istočnoj Evropi, koji je ostao najočuvaniji i najmanje je trpeo udarce revolucije iz 1968. godine, koja je bila usmerena protiv evropskog sistema obrazovanja kako bi se suzbila komparativna prednost Evropljana."

Govoreći o geopolitičkoj borbi za intelektualnu dominaciju, Kalajić je tvrdio da je evropska "siva materija" dugo bila meta Zapada.

"To je, prema sugestijama Nikolasa Spajksmana, još jednog političara Vašingtonskog instituta, izneto još 1922. godine u traktatu "Geografija mira", gde je tvrdio da je osvajanje evropske sive materije, odnosno mozgova, glavno sredstvo za preuzimanje evropske superiornosti u svetu.

Dakle, cilj je da se ovaj sistem sačuva i razvije još bolje, jer svako ko je odlazio u emigraciju, kao i mladi ljudi koji danas odlaze, dobro zna da su po obrazovanju za deset kopalja superiorniji od svojih vršnjaka sa kojima se suočavaju u Zapadnoj Evropi, a da ne govorim o Sjedinjenim Američkim Državama."

Kalajić je zatim upozorio da se kroz promene u školstvu razbijaju prijateljstva, solidarnost i osećaj zajedništva među decom.

"To je veliko blago koje moramo da čuvamo. Međutim, očigledno postoji i nalog da se to blago uništi i da se razbije postojeći kapital koji imamo. Na primer, predlaže se da se deca svake godine premeštaju u nova odeljenja, da stalno menjaju profesore i drugove u učionici. Time se onemogućava stvaranje prijateljstava, dugoročnog drugarstva i solidarnosti. Teži se stvaranju fah idiota, usamljenih i nemoćnih pojedinaca kojima sistem može lako da manipuliše."

Govoreći o mogućoj obnovi društva, Kalajić je istakao da bi trebalo vratiti najbolje elemente evropskog i jugoslovenskog obrazovanja.

"Velika je dužnost da, kada patriotske snage dođu na vlast, prvi zadatak bude ozbiljna obnova najboljeg evropskog vertikalnog sistema obrazovanja i preuzimanje svega pozitivnog što je postojalo u školskom sistemu socijalističke Jugoslavije. Tu pre svega mislim na vannastavne aktivnosti, od izviđača do raznih sekcija, kroz koje smo svi mogli da razvijamo sopstvene talente."

Poredeći nekadašnje generacije sa današnjim društvom, Kalajić je tvrdio da su poroci i nasilje bili daleko manje prisutni.

"Nismo se nikada opijali. Kod nas nije bilo alkohola, a pogotovo ne droge. I kada smo se tukli, tukli smo se pesnicama, bez potezanja noževa i bez potezanja pištolja."