Paradoksalno je što je takvim ljudima, formalno, imanentno negovanje razuma i širenje tolerancije: Dinko Gruhonjić i Jovo Bakić, na primer, univerzitetski su profesori i vaspitači mladih, a Dragan Popović je osnivač i član uprave nekih nevladinih organizacija koje se na papiru zalažu za osnaživanje građanskih vrednosti u društvu.

A suštinski, reč je o sejačima mržnje i promoterima nasilja. Istina, iako mesecima uporno i otvoreno pozivaju na nasilno smenjivanje legalno izabranih vlasti u Srbiji, njih lično još niko nije video na ulici tokom nemira, još manje u sukobima sa policijom na koje huškaju druge.

Oni su od one vrste koju trezvena javnost naziva "davačima tuđe krvi", dok će sami za sebe reći da su "teoretičari".

A kakva im je teorija, kolika je dubina njihove teorijske misli, pokazao je sinoć pomenuti Dragan Popović, direktor nečega što se zove Centar za praktičnu politiku i redovni analitičar N1, Radara i novosadskog portala Autonomija.

Gostujući na N1, Popović je povodom brutalnog nasilja blokadera u centru Beograda kazao:

- Male su bile šanse, kad ste već napunili Ćacilend, kad ste doveli ovoliko policije, dakle apsolutno će neko od 200.000 ljudi na ulicama da bude isprovociran i da napadne i policiju i te ljude u Ćacilendu, tako da nije toliko neobično, iskreno da gledamo, posle ovako velikog skupa i ove slike - poručio je Popović, nazivajući prisustvo policije "teatralnim" i "zloslutnim“.

Na stranu što je procena od 200.000 ljudi na ulicama neozbiljna, i čak u suprotnosti sa izjavama drugih blokaderskih izvora, ali Popović nije objasnio šta je tačno isprovociralo "nekoga" od njih?

Logika ovog teoretičara "praktične politike" ista je ona kojom se seksualni manijak brani da je silovao žrtvu jer je nosila kratku suknju.

Popović smatra da je prisustvo policije isprovociralo nasilje!

Prisustvo one policije čiji je zadatak u svakom uređenom društvu da štiti javni red i mir, da građane brani od divlje maskirane rulje koja uništava javnu imovinu i nasrće na građane i tu policiju napada betonskim blokovima, čeličnim šipkama i zapaljivim projektilima.

Šta blokadere ne bi isprovociralo? Popović ne kaže eksplicitno, ali podrazumeva se da bi blokaderi bili zadovoljni kad policije na ulicama ne bi bilo. Koja bi to blokaderska milina bila!

Osim praktične strane – bez snaga reda, blokaderima bi sva vrata, i institucija i radnji sa skupom robom, bila otvorena da urade sa njima šta žele - Popovićeva izjava ima i dublje značenje: blokadere, a i njega lično, očigledno, prisustvo policije provocira jer je u policiji oličena država.

Država ih provocira. Srbija njima smeta.

Ali leka za njihove duševne bolove nema. Tako će i ubuduće biti, jer će Srbija ostati.