"Posle Drugog svetskog rata o tome svedoči i Jovo Kapičić, Titov general, prvi komandant Golog otoka. Jedan doktor na Cetinju je vrlo često oslobađao mladiće vojne obaveze. I to je njemu postalo sumnjivo, pa otkud toliki mladići koji, ko od brda odvaljeni, a ne idu u vojsku. I on je uhapsio doktora, i lično ga ispitivao. I doktor mu je objasnio: „Ja sam otkrio, generale, da ovde postoji posebna psihijatrijska bolest koja se zove endemska šizofrenija. I ona je masovno prisutna na Cetinju. I ja zato kod koga god primetim tragove te bolesti, ja ga oslobađam vojske, jer ti ljudi su nepredvidivi. Nikad se ne zna šta će da urade u kolektivu.” I zaista i danas postoji ta endemska šizofrenija. To smo videli po onim masovnim ubistvima i tako, a posebno se sagledava kroz to insistiranje na novokomponovanoj crnogorskoj naciji. Oni su u stanju da ubiju onoga ko neće da se povinuje. A mene su na Cetinju dva puta kamenjem dočekivali. Ja sam odlazio tamo, obilazio manastir, poklonio se moštima Svetog Petra Cetinjskog, primio me jednom prilikom i mitropolit Amfilohije, i krenuli smo da šetamo kroz Cetinje. Odjednom se odnekud stvori rulja i za nama – prvo psovke, podvikivanja, a onda i kamenje i drugim stvarima su gađali. I mi dođosmo do jedne kafane u najužem centru, ispred kafane izađe vlasnik, stade pred gomilu, pred rulju: „Nemojte slučajno da neko napadne moju kafanu, oružje će raditi! Danas su oni moji gosti i niko ne sme da ih pipne.” I onda nas zamoli da uđemo u tu njegovu kafanu i dok nije došla specijalna jedinica policije, mi smo tamo kod njega sedeli. Kad smo hteli da platimo ceh, apsolutno nije dozvolio da se bilo šta plati. Tako da i na Cetinju ima časnih, poštenih Srba koji drže do svog srpstva i koji prkose toj jednoj izdajničkoj zarazi", kazao je Šešelj za Informer TV.

s