Hrvati besramno udarili na SPC! Blokaderi i ustaše u organizovanoj kampanji - isti im je cilj

To nikako ne može da bude slučajnost da su u sito vreme krenuli napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu, Srbiju, srpski narod i Vučića. 

Prizemni i primitivni tekstovi u hrvatskim medijima i u isto vreme isto tako prizemni i primitivni napadi blokadera ne mogu da budu slučajnost već sve mora da je iz iste kuhinje i iz istog džepa finansirano. To je čak preraslo i inače patološku opsednutost Hrvata Srbima i probilo nove granice.

Hrvati kao patološki fanovi filmskih zvezda

Postoje mnogi fenomeni za koje ne postoji racionalno objašnjenje. Jedan od tih fenomena je hrvatska patološka opsednutost Srbima, događajima u Srbiji, javnim ličnostima, političarima, pa čak i verskim poglavarima u Srbiji. 

Skoro 100% Srba nema pojma ko je glavni biskup Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj, ili kako joj Hrvati tepaju „Crkva u Hrvata“, ali zato 100% Hrvata zna za blaženopočivše patrijarhe Pavla i Irineja, a za patrijarha Porfirija već svi znaju.

Isto tako je i vezano za javne ličnosti i političare. Hrvati znaju sve u Srbiji, a većina Srba zna samo za Milanovića a ni tu nije sigurna da li je on predsednik ili premijer nama susedne države.

Neko bi primetio, i to ispravno, da su Hrvati zapravo veliki fanovi Srbije i svega iz Srbije. Tu imaju opsesivnu posvećenost identičnu onoj koju ima patološki opsednut fan neke glumice koji je ubeđen da su u nekoj vezi a ona nema pojma o kome se radi dok je on progoni i šalje preteća pisma. 

U hrvatskoj verziji progonjenje i preteća pisma ospednutog fana su novinski tekstovi puni izmišljotina, gorčine i lažnih optužbi na račun Srbije. Oni svuda i na svakom mestu vide Srbiju.

Valjda zato što nemaju ništa sopstveno i većina navodne istorije su im obične fantazije bez ikakvih dokaza oni su naročito opsednuti bogatom i dugom srpskom civilizacijom i kulturom. 

Dve scene i dva događaja koja pokazuju razliku između Srba i Hrvata

U toj opsednutosti omiljena meta im je Srpska pravoslavna crkva kojoj najčešće pripisuju ono što su dela i mehanizmi ponašanja onoga što oni nazivaju „Crkva u Hrvata“.

Najbolju razliku između Srpske pravoslavne crkve i „Crkve u Hrvata“ mogu da daju dve scene u dva događaja. Jedna je scena koju smo mogli da vidimo u Hramu Svetog Save gde se preko milion ljudi poklonilo Pojasu Presvete Bogorodice i gde su došli čak i episkopi i sveštenici iz Antiohijske patrijaršije, tj. njihovih eparhija u Sjedinjenim Državama na poklonjenje i da služe Svetu Liturgiju.

Druga scena je pola miliona Hrvata među kojima masa župnika, redovnika, časnih sestara i biskupa Ante Ivasa koji na hipodromu doživljavaju klimaks i vrište dok slušaju Tompsona kako peva pesme koje otvoreno ili prikriveno veličaju ustaše. Tu nemojte da se zavaravate da postoje neke druge pesme, sve Tompsonove pesme su ustaške i o ustašama samo treba da znate kako i koji je povod za tekst pesme.

Možda bi neko rekao da se pola miliona Hrvata okupilo na Hipodromu zbog njihove poznate ljubavi prema konjima i štalama još iz vremena dok su bili pod okupacijom prvo Mađara, a zatim Austrijanaca, ali je surova činjenica da su se okupili da slave ljude koji su poklali preko milion Srba, Jevreja i Roma i sve uz blagoslov „Crkve u Hrvata“. Slavili su zverstva koja su izazivala zgražavanje čak i kod nemačkih nacista i italijanskih fašista.

To dovoljno govori o toj velikoj razlici između Srbije i Hrvatske, između Srpske pravoslavne crkve i „Crkve u Hrvata“, ali i između Srba i Hrvata.

Napadi na Srbiju da sakriju da je Hrvatska propala država

Da ne pominjemo očiglednu razliku u ponašanju predsednika Republike Srbije u odnosu na Hrvatsku – realno poželi im sve najbolje, ne komentariše unutrašnje političke događaje u susednoj zemlji i fokusira se isključivo na Srbiju što i jeste njegova briga i polje interesovanja.

Sa druge strane od najmanjeg opštinskog činovnika pa do vrha hrvatske vlasti svi su opsednuti Srbijom i pokušavaju da se mešaju u unutrašnja politička pitanja u Srbiji. Tu i ima neke logike u njihovom ponašanju. Lakše im je da pričaju o Srbiji, navodnoj srpskoj pretnji i „strašnom Vučiću“ nego da pričaju o tome kako je Hrvatska kao država propala u svakom pogledu i da to neumoljivo pokazuju ekonomski i demografski podaci, ali i to šta se desilo tokom pandemije „Covida“ kada je Hrvatska bila pred bankrotom i verovatno bi i bankrotirala da nije dobila novac iz EU.

Kupili „ekipu za šaku dolara“

Oni vide kako Srbija krupnim koracima napreduje i logično je da su uplašeni. Zbog toga su i dali ozbiljnu finansijsku i logističku pomoć, ali i zaštitu od zakona i sudova najekstremnijim autošovinistima među blokaderima. Oni su se nadali da će te njihove poslušne sluge da izazovu krvoproliće i građanski rat u Srbiji, ali kada se to nije desilo onda su im dali utočište u Hrvatskoj.

Takođe je veoma lako videti ko je na njihovim platnim spiskovima. Svi oni koji „pumpaju“ i prete a onda sa omalovažavanjem govore o Srbiji i srpskom narodu su u toj grupi. Ti isti nekako nikada ne osude ustašluk u Hrvatskoj ili napade na Srbe, valjda po onoj narodnoj „ne grizi ruku koja te hrani“, ili u ovom slučaju daje pare. To je ono jezgro blokadera koje želi da uzme vlast po svaku cenu i onda redom ispunjava sve uslove iz Hrvatske. Da razoružamo vojsku i uništimo privredu kao što je urađeno posle 5. oktobra u vreme DOS-a.

Neko bi rekao da je sve to samo neverovatna slučajnost, ali takve stvari ne postoje. Iza svega stoje klasični plaćenici koji pucaju po komandi za šaku dolara i srpski narod je toga svestan, jer ima državotvornu svest, nešto što se nikada nije formiralo u Hrvatskoj.