Među svim optužbama koje su godinama iznošene protiv Aleksandra Vučića, ona koja se odnosila na Sarajevo spada među najmonstruoznije. Predsednik Srbije predstavljan je kao čovek koji je odgovoran za ubijanje dece majkama u naručju, a upravo takve tvrdnje imale su za cilj da ga u očima javnosti predstave kao čoveka bez ikakve ljudskosti.

U isto vreme, javnost je slušala i druge teške optužbe. Tvrdilo se da leševi plutaju Obrenovcem, da se tela spaljuju u pećima u Lazarevcu, da je Vučić povezan sa slučajem Jovanjica, da stoji iza ubistva Olivera Ivanovića i da želi da truje sopstveni narod litijumom. Godinama su se nizale optužbe koje su dodatno produbljivale podele među građanima.

Danas, posle novih detalja koje je objavilo Više javno tužilaštvo, u fokusu se našla priča o navodnoj upotrebi zvučnog topa. Prema navodima Tužilaštva, o toj temi se govorilo još na sastanku Krovne radne grupe za bezbednost održanom 22. januara 2025. godine, a u javnosti se sve više govori o tome kako je čitava priča nastajala i razvijala se tokom narednih meseci.

Mesecima je javnost slušala tvrdnje o navodnoj upotrebi zvučnog topa na protestu 15. marta. Optužbe su iznošene gotovo kao gotova stvar, tražene su međunarodne istrage, a Srbija predstavljana kao država koja je protiv sopstvenih građana upotrebila zabranjeno sredstvo.

Međutim, najnovija saznanja i istraga Višeg javnog tužilaštva otvaraju potpuno drugačiju perspektivu.

Prema navodima Tužilaštva, priča o zvučnom topu nije nastala tek nakon protesta, već se o toj temi govorilo još na sastanku održanom 22. januara 2025. godine. Kako se navodi, tada se razmatrala mogućnost da se u javnosti plasira narativ koji bi izazvao snažnu reakciju međunarodnih institucija i Evropske unije, uz optužbe da su državni organi protiv demonstranata upotrebili zvučni top.

Posebnu pažnju izazivaju i navodi da su pojedini učesnici blokada navodno prolazili kroz simulacije reakcija na dejstvo takvog sredstva, što bi, ukoliko se potvrdi, moglo da objasni scene koje su kasnije predstavljane kao dokaz njegove upotrebe.

Ako se navodi iz istrage pokažu tačnim, više se neće postavljati pitanje da li je zvučni top korišćen, već ko je i zbog čega mesecima gradio priču koja je uznemirila građane, unela dodatne podele u društvo i nanela ozbiljnu štetu ugledu Srbije.

Politička borba podrazumeva različite stavove, kritiku vlasti i pravo na protest. Ali, ukoliko se ispostavi da su u pitanju bile unapred osmišljene konstrukcije i pokušaji obmanjivanja domaće i međunarodne javnosti, onda se otvara mnogo ozbiljnije pitanje – gde je granica političke borbe i da li je zarad političkih ciljeva dozvoljeno izazivati paniku i stvarati atmosferu u kojoj se sopstvena država predstavlja kao neprijatelj sopstvenog naroda?

Zbog toga je od ključnog značaja da nadležni organi do kraja rasvetle čitav slučaj i utvrde eventualnu odgovornost svih koji su učestvovali u planiranju, organizovanju i širenju ove priče. Ukoliko se potvrdi da je reč o smišljenoj obmani, onda se pitanje odgovornosti neće završiti samo na političkom nivou.

Aleksandar Vučić je više puta upozoravao da je cilj takvih kampanja da se potpuno izbriše sve ono što je urađeno za Srbiju i da se u javnosti stvori slika o čoveku koji je spreman na najstrašnije stvari. Kako je govorio, kada nekoga optužite da je pucao na sopstveni narod, više nikoga ne zanima koliko je puteva izgrađeno, koliko je fabrika otvoreno ili koliko je novih radnih mesta stvoreno.

Od priča o Obrenovcu i Lazarevcu, preko Jovanjice, Olivera Ivanovića i litijuma, pa sve do Sarajeva i najnovije afere sa „zvučnim topom“, godinama su se nizale najteže optužbe čiji je zajednički imenitelj, prema oceni vlasti, bio pokušaj da se predsednik Srbije predstavi kao čovek sposoban za najstrašnije stvari.

Posle svega, ostaje pitanje koje se sve češće čuje u javnosti: ako se pokaže da su pojedine tvrdnje bile neistinite, hoće li neko jednog dana preuzeti odgovornost i izgovoriti jednostavnu reč – izvini?