Vojni analitičar Aleksandar Radić šokirao je naciju izjavom o razgovoru sa ljudima za koje kaže da su išli u tzv. Ćacilend, a koji su sa sobom nosili kišobrane 15. marta prošle godine. Njegova tvrdnja je da se radi o posrednom dokazu za upotrebu "zvučnog topa" tokom protesta:
"Radio sam u američkoj policiji, upoznao sam se sa funkcionisanjem zvučnog topa, sa efektima, poznajem materiju, susretao sam se s njom. U noći pred 15. mart video sam američku prodavnicu punu materijala Faradej. To je komercijalni naziv materijala koji služi za zaštitu od niskofrekventnih zvučnih talasa. 15. marta sam razgovarao sa ljudima koji su išli u Ćacilend, razgovarao sam sa njima o ratu u Ukrajini, nosili su kišobran. Besmislica je da tu ljudi na taj lepi dan nose kišobran oznake Faradej… Zašto su imali materijal koji pruža zaštitu od dejstva zvučnih talasa?", pitao je Radić u razgovoru sa N1.
Ljubičanović: Radiću je bolje da se brani ćutanjem
Advokat Dragoslav Ljubičanović za Alo! kaže da je čuo ovu izjavu i ocenjuje da bi za Radića bilo bolje da se brani - ćutanjem.
"Ja to pričam etički kao advokat, a taj kišobran da bi imao to dejstvo, mora da se raširi, a ne da se nosi. Ali to je glupo da ja govorim, jer treba sad ja da opovrgavam njegovu odbranu, ali ću reći, svakako bih ga savetovao da se brani ćutanjem, da ne iznosi takvu odbranu, pogotovo što smo čuli da njegov branilac, nažalost, izgleda ne zna da tužilaštvo nekada veštačenje poverava ne policijskoj laboratoriji, već vojnoj", kaže Ljubičanović za Alo!
"Tako da, više od toga ne bih zaista mogao da komentarišem, jer bi bilo se neprimereno mešam u odbranu gospodina Radića i odbranu njegovog branioca", dodaje on.
Na pitanje da li postoji neki verovatniji scenario za nošenje kišobrana, Ljubičanović kaže:
"Apsolutno. Evo moja ideja, kad sam razmišljao o tome, kad sam video, jeste da kad vas neko gađa kamenicama, a tog dana jesu ljudi koji borave u Pionirskom parku bili gađani od strane razjarene mase koja se okupljala i naravno provocirala. I to su scene koje mi znamo danima. Oni dođu, pa se pokazuju neprimereno, pokazuju srednji prst. Iz ponašanja se videlo da je to jedno opšte nevaspitanje tih koji bi prilazili, ne svih naravno, ali onih koji bi prilazili, i da je bilo gađanje i limenkama i jajima i kamenicama i drugim materijalom. I pretpostavljam da su ljudi shvatili da je najlakša odbrana - raširiš kišobran i rešiš problem sa barabama koje to rade", kaže Ljubičanović.
Šta se desilo 15. marta?
Na pitanje šta se desilo sa tom masom ljudi na snimku 15. marta 2025. koji su se razdvojili tako naglo, Ljubičanović kaže:
"Niko ko se oglasio nakon saopštenja Višeg javnog tužilaštva i one emisije na RTS-u gde je bio tužilac Marković i profesor Petričković i ja, i gde smo videli onaj snimak gde je složeno hronološki kretanje mase u tom trenutku, to što oni izdvajaju iz iz Kralja Milana, kada se u Kralja Milana razdvaja masa, je zapravo samo segment. Oni isključivo stavljaju fokus na taj segment, ali mi smo videli da to nije nešto što se desilo u tom trenutku, nego da ima svoj početak i svoj kraj. Početak ima na uglu Takovske i Bulevara kralja Aleksandra, i počinje tako što neko u redarskoj službi, studentskoj, daje njihov signal, komandu, da se krene u povlačenje, a po njihovim protokolima se povlačenje sprovodi tako što se skidaju prsluci i kreće kretanje ka matičnim fakultetima, i to uz kretanje uz fasade", objašnjava Ljubičanović.
"I mi vidimo da to počinje da se ostvaruje na licu mesta i da se taj protokol prenosi od te tačke jedan, pa onda putanjom preko Trga Nikole Pašića do uslovno rečeno raskrsnice Trga Nikole Pašića i Ulice Dragoslava Jovanovića, ka ulici Kralja Milana. I onda u Kralja Milana se razdvaja u dva smera: jednom ka Trgu Republike i drugom ka Trgu Slavija. I to je zapravo taj efekat. I mi smo i čuli i videli da su oni puštali taj signal, komandu, kroz svoju komunikaciju, da se krene u povlačenje i da se ide uz fasade zgrada, i da se u jednom trenutku masa ponela. Vi vidite na onim snimcima da se građani zapravo u jednom trenutku okreću, vide da se nešto dešava, i tek nakon toga sledi razdvajanje. I ne okreću se svi, već pojedinci", kaže advokat za Alo!.
"E sad, kad se desilo skroz razdvajanje, vi vidite da su neki ljudi ostali na sredini, da nisu uopšte odreagovali, nisu uopšte krenuli, i meni to zapravo govori da nije bilo nikakvog oruđa u smislu nekakvog zvučnog topa ili bilo kakvog soničnog oružja. Sada je konačno rasvetljeno šta se desilo, ali sada, nakon toga, usledilo je njihovo saopštenje, pod znacima navoda "njihovo", političkog pokreta koji se predstavlja kao studenti u blokadi, u kome oni navode da je bilo dejstva zvučnog topa i da je dokaz za to pre svega broj ljudi koji se javio sa posledicama. Međutim, mi vidimo iz izveštaja nadležnih državnih organa da 15. i 16. marta nije bilo tog javljanja zdravstvenim organima, pa da tek nakon saopštenja Ministarstva zdravlja da te posledice koje mora da usledi nema, da tek nakon toga kreće to, opet na poziv organizatora: 'Javljajte se ljudi sa teskobama'. Međutim, ne možete uzročno povezati nešto što se desilo 15. i neko javljanje 17, da u međuvremenu nikakvih posledica nije bilo", ističe Ljubičanović.
Selektivno trovanje Albanaca na KiM
Prema njegovim rečima, jako je upečatljivo "selektivno dejstvo" zvučnog topa.
"Ako je zvučni top ili zvučno oružje ili neko sonično oružje, kako god da ga zovete, to su neki zvučni talasi koji se prostiru i ako prođu kroz jedan prostor, oni ne mogu da na jednom deluju i na drugom da ne deluju. I ta povreda selektivna mene je podsetila na ono što smo bili svedoci svi osamdesetih, na selektivno trovanje Albanaca na Kosovu i Metohiji, kada su se samo pripadnici albanske zajednice javljali da su otrovani pijući vodu iz javnog vodovoda, a druge nacionalnosti, Srbi ili bilo ko drugi, nisu pretrpeli trovanje. Znate, ta selektivnost u dejstvu nekog napada, zapravo se koristi u propagandne svrhe postizanja nekog cilja", kaže Ljubičanović za Alo!.
"I kad bismo mi rekli da je taj cilj sveden isključivo na politički aspekt, pogrešili bismo, jer kao što je tada upotrebljen radi izazivanja sukoba i među građanima Republike Srbije tada i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, i građana na Kosovu i Metohiji, tako vidimo da je zapravo i ovde to cilj, izazivanje sukoba", dodaje on.
"Jer zamislite kako se osećaju građani koji poveruju da je na njih neko iz države dejstvovao zvučnim oružjem. Ti ljudi se osećaju iznevereno, osećaju se kao da je neko učinio nešto što je nedopustivo, razumete? I onda se stvara, pod znacima navoda, opravdan gnev, i ljudi smatraju da je sada došao trenutak da se oni uzmu pravdu u svoje ruke i razračunaju se sa nekim drugim ko se nalazi sa druge strane. I ja mislim da je to efekat koji je se želeo postići. U jednom segmentu se postigao, jer mi vidimo, i to nije izolovan slučaj, naravno, ta agenda obuhvata širok spektar dejstava, i ne samo tog dana. Mi vidimo da je ovde postalo legitimno da se pripadnici suprotne političke opcije pokušaju živi spaliti", kaže advokat.
Kako kaže, sada se stvara utisak da ako je neko na njih izvršio dejstvo zvučnim oružjem, onda je legitimno zapaliti onoga ko je sa druge strane, čak i ako taj neko nema nikakve veze sa upotrebom nekakvog zvučnog oružja.
Ljubičanović dodaje da je ovo što se sada kao reakcija javlja, prosto s njihove strane - pokušaj kontrole štete.
"Vi vidite ko su ljudi koji se javljaju, to opet prema studentima nisu ljudi koji su članovi studentskog pokreta, već su neke figure koje treba da ukradu tu popularnost te dece, koja su zapravo topovsko meso i treba da probijaju pred potrošenim političarima i aktivistima koji sami ne mogu da budu ponuđeni građanima, a treba za njih da probijaju taj neki javni prostor u kome treba da ishoduju neki svoj cilj", zaključuje Ljubičanović u izjavi za Alo!
Čemu služi Faradejev kišobran?
Nezavisnim istraživanjem, Alo! je došao do nedvosmislenih podataka da Faradejev kišobran zaista postoji. Iako nema dokaza da je grupa ljudi zaista unela kišobrane te konkretne marke u Pionirski park, činjenice pokazuju drugu sliku - u pitanju je kišobran protkan srebrnom ili bakarnom mrežom, a služi za zaštitu od elektromagnetnih zračenja i radio-frekvencija, a protiv zvučnih talasa ne poseduje zaštitna dejstva.
U suštini, to je kišobran čija je tkanina ili unutrašnji sloj provodljiv. Kada je otvoren, on formira "štit" koji preusmerava elektromagnetne talase oko korisnika umesto da ih propušta kroz prostor ispod njega.
Koristi se za:
- zaštitu od elektromagnetnog zračenja (Wi-Fi, mobilni signali, radio talasi) u eksperimentalnim ili demonstracionim uslovima
- edukativne demonstracije kako funkcioniše Faradejev kavez
- u nekim slučajevima, kao marketinški ili „privacy“ proizvod, iako su efekti u realnim uslovima često ograničeni.
Za šta zaista služi kišobran?
Kao što mu ime govori, kišobran služi za zaštitu od kiše. Podsećamo da je tvrdnja o "Faradejevim kišobranima" došla upravo od Radića. U normalnim okolnostima, vredi podsetiti na vremensku prognozu od 15.3.2025. godine:
"Za vikend u Beogradu očekuje se promenljivo i kišovito vreme. U subotu 15. marta prema najavi RHMZ-a u glavnom gradu Srbije maksimalna dnevna temperatura biće 19 stepeni, dok će najniža biti oko 14. Moguća je pojava kiše u popodnevnim časovima, a tokom dana će biti promenljivo oblačno vreme. U nedelju 16. marta očekuju se intezivnije padavine, oblačno vreme. Dnevna temperatura kretaće se do 16 stepeni dok će najniža biti 9 stepeni", pisao je tada RHMZ.
Drugim rečima, ljudi su nosili kišobrane jer je bila najavljena kiša.
BONUS VIDEO
Komentari (0)