Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali učestvovao je na panelu „Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja“ u okviru 21. Svetskog kongresa ekonomista, koji se održava u beogradskom Sava centru. Tom prilikom, ministar je istakao da je javni dug Srbije trenutno na nivou od 43,7 odsto BDP-a, što je skoro upola manje od proseka evrozone koji iznosi 88,89 odsto.

Mali je poručio da država može da reaguje i odgovori na sve potencijalne šokove, kao i da je o tome napisao naučnu monografiju.

Fiskalna otpornost kao odgovor na „multi-krizu“

Panel na kojem su učestvovali i glavna ekonomistkinja za Evropu u Mastercard Economics Institute, i Sebastian Sosa, regionalni predstavnik MMF-a za Zapadni Balkan, a koji je moderirao dekan FEFA fakulteta Milan Nedeljković, okupio je globalnu ekonomsku elitu, uključujući i dobitnike Nobelove nagrade, Mali je naglasio da dobra fiskalna politika predstavlja glavni alat za postizanje stabilnosti u kriznim vremenima. On se posebno osvrnuo na koncept fiskalne otpornosti, koji je detaljno obradio u svojoj novoj naučnoj monografiji pod naslovom „Stability and Sustainability“ („Stabilnost i održivost“).

Ministar je objasnio da se svet više ne suočava sa privremenim potresima, već sa trajnom promenom ekonomskog okruženja koju u knjizi definiše kao „multi-kriza“ – splet finansijskih, geopolitičkih i klimatskih izazova.

„Fiskalna otpornost je instrument koji svaka vlada treba da ima da bi se pozabavila svim problemima koji su pred nama“, poručio je Mali, ističući da Srbija trenutno ima skoro pet milijardi evra rezervi na računu.

Teorija iz monografije potvrđena u praksi

Monografija „Stability and Sustainability“ („Stabilnost i održivost”), u izdanju Ringier Serbia, sadrži 14 naučnih radova i pruža teoretski okvir za razumevanje modernih ekonomskih reformi. Mali je na panelu povezao naučne postavke iz knjige sa konkretnim rezultatima, navodeći primer restrukturiranja javnih finansija Beograda.

U knjizi je dokumentovano kako je gradska administracija uspela da budžetski deficit od preko 20 odsto iz 2013. godine prepolovi za samo godinu dana, transformišući javna preduzeća iz gubitaša u profitabilne sisteme. Prema rečima autora, stabilnost javnih finansija nije samo fiskalni cilj, već osnovni preduslov za dugoročni održivi razvoj i investicije.

Novi model rasta: Tehnologija umesto „jeftine radne snage“

Ministar se tokom diskusije dotakao i budućeg pravca razvoja srpske ekonomije, naglasivši da se dosadašnji model rasta zasnovan na nižim troškovima rada iscrpljuje. Fokus se sada pomera ka:

Visokim tehnologijama i veštačkoj inteligenciji: Srbija već poseduje dva superkompjutera, a planira se i treći.

Kapitalnim ulaganjima: Država ulaže između 6,7 i 7,4 odsto BDP-a u infrastrukturu, što je značajno više u odnosu na period od pre deceniju kada je taj procenat bio oko 3 odsto.

Globalnoj konkurentnosti: Putem sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, Egiptom i UAE, Srbija osigurava pristup novim tržištima.

„Ključ je da nastavite da rastete, jer svaka ekonomija mora da raste kako bi se povećao životni standard, plate i penzije“, zaključio je Mali, dodajući da je upravo odgovorna fiskalna politika omogućila Srbiji dobijanje investicionog kreditnog rejtinga.

Svetski kongres ekonomista, koji se po prvi put organizuje u regionu jugoistočne Evrope, nastavlja sa radom do 26. juna, okupljajući preko 1.000 učesnika iz 80 zemalja.

Ministar je objasnio da se svet više ne suočava sa privremenim potresima, već sa trajnom promenom ekonomskog okruženja koju u knjizi definiše kao „multi-kriza“ – splet finansijskih, geopolitičkih i klimatskih izazova.

„Fiskalna otpornost je instrument koji svaka vlada treba da ima da bi se pozabavila svim problemima koji su pred nama“, poručio je Mali, ističući da Srbija trenutno ima skoro pet milijardi evra rezervi na računu