Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas u Briselu da Srbija sprovodi reformsku agendu koju je usvojila 2024. godine i da nastavlja posvećeno da radi na putu evropskih integracija, navodeći da je Srbija izložena najzahtevnijim preporukama i pregovorima i u tehničkom smislu i u smislu procedura. 

Starović je podsetio da je Srbija počela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji još 2014. godine, da je prvo poglavlje otvoreno u decembru 2015. godine, a u sledećih pet godina je otvoreno, prema tadašnjoj metodologiji, 18 pregovaračkih poglavlja i okvirno su zatvorena dva. 

Podsetio je i da je u međuvremenu uvedena nova metodologija, a da je Srbija bila prva zemlja kandidat koja je usvojila novu metodologiju i da je tada priznato da je Srbija otvorila klaster 1 jer su, kako je naveo, sva poglavlja koja pripadaju tom klasteru ranije bila otvorena. 

Starović

Naveo je da je krajem 2021. godine Komisija iznela preporuku da se otvore klasteri 3 i 4 i podsetio da je otvaranje klastera 3 malo odloženo jer je bilo neophodno da se završi proces izmene Ustava. Starović je rekao da je to završeno 2022. godine kroz referendum iako je to bio politički jako zahtevan proces.

"Nažalost, pokazalo se da to nije dovoljno, i od tog početka 2022. godine do danas se suočavamo sa manjkom potrebnog političkog konsenzusa među zemljama članicama da se otvori klaster broj 3. To je proces u kojem smo se malo zaglavili, uprkos činjenici da smo imali pozitivnu preporuku od strane komisije da se klaster 3 otvori u pet uzastopnih godišnjih izveštaja o Srbiji", ukazao je ministar.

"Izloženi smo najzahtevnijim preporukama"

Kako je rekao, nije došao u Brisel da se žali jer to ne može biti korisno, ali jeste došao, kako je rekao, da predstavi stanje stvari.

"Mi smo zapravo izloženi najzahtevnijim preporukama i pregovorima i u tehničkom smislu i u smislu procedura, jer da bi se otvorio neki klaster potrebno je takođe, povrh toga, ili paralelno s tim, da ostvarimo merila za određena pregovaračka poglavlja, za razliku od zemalja kandidata koje su počele svoje pregovore nakon nas, na primer Albanije ili Ukrajine ili Moldavije, koje nemaju nikakva merila za pregovaračka poglavlja i zato su u stanju da otvore odjednom više klastera, kao što je Albanija, recimo, otvorila", ukazao je Starović.

Rekao je i da se mnogo toga desilo u međuvremenu i da je obezbeđeno šest milijardi evra kroz grantove i zajmove zemljama Zapadnog Balkana.

"U skladu s tim, smo usvojili 2024. godine našu reformsku agendu i počeli smo da je sprovodimo. Do sada, mogu sa zadovoljstvom da kažem da smo dobili 168 miliona evra kroz ovaj mehanizam, kroz preliminarno finansiranje koje smo dobili prošle godine, i prva tranša, finansijska tranša, je stigla u januaru ove godine. U međuvremenu, podneli smo zahtev za plaćanje za drugu tranšu u julu prošle godine, a i za treću tranšu u januaru ove godine", rekao je Starović.

Istakao je da Srbija nastavlja posvećeno da radi i da šalje zahteve za plaćanje tranše. 

"Mi nastavljamo posvećeno da radimo, da šaljemo ove zahteve za plaćanje za četvrtu tranšu do 15. jula, dakle u naredne dve nedelje. To je u suštini stanje stvari u ovom trenutku", rekao je on.

Navodeći da postoji vrlo živa debata trenutno između Brisela i zemalja članica oko daljeg unapređivanja procesa proširenja, oko uvođenja nekakve postepene integracije, Starović je podsetio da je Srbija učestvovala u toj debati i kroz tekstove predsednika Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame.

On je naveo da je Srbija voljna da sprovede ideje koje bi mogle dovesti bliže stvarnim koristima od članstva u EU za građane Srbije i preduzeća. 

"Potpuno smo svesni činjenice da puno članstvo u Evropskoj uniji možda neće biti moguće u ovom trenutku, ne zbog samog procesa, već zbog postojećeg zamora proširenja u mnogim zemljama članicama, zbog zabrinutosti da bi proširenje moglo da dodatno optereti proces donošenja odluka ovde u Briselu, koji je već prilično komplikovan. Mi smo toga svesni i zato smo otvoreni da diskutujemo o drugim mogućnostima koje mogu da dođu kroz postupnu integraciju", rekao je on.

On je, međutim, istakao da ta postupna integracija može da bude jako korisna da dopuni postojeći proces pridruživanja, a ne da ga zameni, jer, kako je naveo, na kraju je potrebno da imamo puno članstvo na horizontu. 

"I ako to nije moguće u ovom trenutku, mi smo voljni da istražimo sve mogućnosti. I mi smo potpuno svesni činjenice da je lepo imati komesara u Evropskoj komisiji za različite oblasti, ali to nije ključna stvar. Nije ključna stvar imati evroposlanike koji mogu da glasaju. Bolje je imati pristup kohezivnim fondovima, ali čak ni to nije najbitnija stvar za nas. Najvažniji benefit koji nam je potreban, našim ljudima i našim preduzećima, jeste da se ima pun pristup slobodama - slobodi kretanja kroz pridruživanje šengenskoj oblasti i slobodi kretanja robe, kapitala i usluga kroz pridruživanje jedinstvenom tržištu Evropske unije", rekao je on.

Starović je naveo da će zato Srbija podržavati svaku inicijativu koja bi je mogla dovesti u tom smeru.